Глушца (Фоча)

Глушца
Глушца;
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Фоча
Становништво
— 2013.	34
Географске карактеристике
Координате	43° 35′ 44″ С; 18° 37′ 51″ И / 43.5956° С; 18.6308° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Глушца Глушца на карти Босне и Херцеговине

Глушца су насељено мјесто у општини Фоча, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 34 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Историја[уреди | уреди извор]

За време Првог светског рата интернирани су становници Фоче и Фочанског среза - жене са децом и старци у Аустрију. У логору Шопроњек/Некенмарт у покрајини Бунгерланд, су умрли многи интернирци, међу којима и мала деца из Глушаца. Забележене су следеће жртве од 1915. године: Вујадин Боса 1913-1916. године; умрла 26. марта са три године старости. Дракула Мара 1906-1916. године; умрла 20. јуна са десет година старости.^[1] Мештанин Петар Бољанић је погинуо маја 1934. године као кријумчар дувана у Херцеговини. Удавио се у реци Неретви, код села Шурминци, у коју је скочио бежећи од жандарма.^[2]

Становништво[уреди | уреди извор]

По шематизму Херцеговачко-захумске митрополије из 1890. године, види се да село Глушца потпада под Лучко-мрежичку парохију. У Лучу се налази православна црква посвећена празнику Успенију Пресвете Богородице. Парох је поп Лазо Павловић (Кочовић). у Глушцима су те 1890. године пописане четири куће, у којима живи 16 мушкараца и 26 жена - укупно 42 православна становника.^[3] По следећем шематизму из 1900. године Глушца су сада у парохији Миљевина, која има 256 домова. Државни попис Аустроугарске из 1911. године даје податке о становништву Глушаца, за 10. октобар 1910. године. Ту има 21 настањена и једна ненастањена - укупно 22 куће. У 21 настањеној кући је 138 становника, рачунајући ту и војнике и оних насељеника друге вере. Тако да у Глушцима има 41 православац са 42 православке, укупно 83 Србина православна. Осталих је 55 становника.^[4]

У Глушцима селу у Мрежици су живеле у 20. веку српске породице: Вујадин, Дракул, Бољанић, Драшковић. Становници су се бавили пољопривредом или су радили у миљевинском руднику или шумском газдинству на Маглићу. Од почетка грађанског рата 1992. године, село нема сталних становника. Неке куће су запаљене, а неке су руиниране толико да нису за становање.

Демографија^[5]
Година	Становника
1991.	34

Референце[уреди | уреди извор]

^ "Попис умрлих Срба у логору Некенмарт 1915-1918. године"
^ "Правда", Београд 1934. године
^ "Шематизам српско-православне митрополије и архидијецезе херцеговачко-захумске за 1890. годину", Сарајево 1890. године
^ "Die ergebnisse der volkszählung in Bosnien und der Hercegovina vom 10. oktober 1910: Zusammengestellt vom Statistischen departement der landesregierung. Mit einer übersichtskarte der konfessionen", Сарајево 1912. године
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Види још[уреди | уреди извор]

Општина Фоча

[1] "Попис умрлих Срба у логору Некенмарт 1915-1918. године"

[2] "Правда", Београд 1934. године

[3] "Шематизам српско-православне митрополије и архидијецезе херцеговачко-захумске за 1890. годину", Сарајево 1890. године

[4] "Die ergebnisse der volkszählung in Bosnien und der Hercegovina vom 10. oktober 1910: Zusammengestellt vom Statistischen departement der landesregierung. Mit einer übersichtskarte der konfessionen", Сарајево 1912. године

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-5] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]