Јелеч (Фоча)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јелеч
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаФоча
Становништво
 — (2013)619
Географске карактеристике
Координате43°29′36″ СГШ; 18°36′50″ ИГД / 43.4933° СГШ; 18.6139° ИГД / 43.4933; 18.6139Координате: 43°29′36″ СГШ; 18°36′50″ ИГД / 43.4933° СГШ; 18.6139° ИГД / 43.4933; 18.6139
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Јелеч на мапи Босне и Херцеговине
Јелеч
Јелеч

Јелеч је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Фоча које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 1991. године у насељу је живјело 619 становника.

Географија[уреди]

Историја[уреди]

Град Јелеч је стајао у жупи Говза, где је имао статус "трга"; то је био главни трг - "Gobsa mercatum". Било је то утврђење, које се спомиње у три повеље Херцега Стефана. Оно је имало своје подграђе (Подјелеч) и лежи на реци Говзи, десној притоци Бистрице.

Жупа Говза је 1373. године поразом српског властелина Николе Алтомановића, припала Босни. Говза и Јелеч су били у саставу властелинске породице Хранића Косача. Најпре су били у поседу браће великог војводе Сандаља Хранића - Вука и Вукца (1410), затим су их за краће време заузели Павловићи, да би убрзо поново били враћени у посед Сандаљевог наследника, Стјепана Вукчића Косаче - каснијег Херцег Стефана (1448). Утврђење и град Јелеч се помињу 1454. године. Турци су освојили Јелеч 1465. године.

Током 15. века трговао је по целом Балкану Шаин Жуњевић, трговац из Јелеча. Доносио је товаре робе у Дубровник.

У месту је 1974. године била џамија и зграда медресе.

У Јелечу је 1892. године отворена државна кожарница.[1] Кожари звани табаци основали су задругу која је прерасла у фабрику. Ту је било идеалних услова за штављење коже, јер је било стоке, воде, шишке и руја.[2] Традиција прераде коже почиње око 1700. године. Два табака су узета из Јелеча, да на државни трошак усавршавају кожарски занат у Цариграду.

Године 1934. основана је соколска чета у Јелечу, у Фочанском срезу. Изнајмила је просторије за окупљања и рад, и набавила тамбурашkе инструменте за оркестар. Један од соколских руководилаца је ту отворио кафану и упропастио инвентар, и тако је пропао соколски покрет у Јелечу.[3]

Сарајевска радионица ћилима развила је своје филијале по Босни, па и у Јелечу.[4] Ту је пред Другог светског рата радила Пилана на водени погон, власништво М. Џинића.

Референце[уреди]

  1. ^ "Дело", Београд 1897. године
  2. ^ "Прилози Института за историју", Сарајево 1976. године
  3. ^ Време", Београд 1940. године
  4. ^ "Време", Београд 1936. године

Становништво[уреди]

Демографија[1]
Година Становника
1991. 619

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.