Пређи на садржај

Јелеч (Фоча)

Координате: 43° 29′ 36″ С; 18° 36′ 54″ И / 43.4933° С; 18.6149° И / 43.4933; 18.6149
С Википедије, слободне енциклопедије
Јелеч
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаФоча
Становништво
 — 2013.Пад 179
Географске карактеристике
Координате43° 29′ 36″ С; 18° 36′ 54″ И / 43.4933° С; 18.6149° И / 43.4933; 18.6149
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Јелеч на карти Босне и Херцеговине
Јелеч
Јелеч
Јелеч на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број058

Јелеч је насељено мјесто у општини Фоча, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. године у насељу је живјело 179 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Историја

[уреди | уреди извор]

Град Јелеч је стајао у жупи Говза, где је имао статус "трга"; то је био главни трг - "Gobsa mercatum". Било је то утврђење, које се спомиње у три повеље Херцега Стефана. Оно је имало своје подграђе (Подјелеч) и лежи на реци Говзи, десној притоци Бистрице.

Жупа Говза је 1373. године поразом српског властелина Николе Алтомановића, припала Босни. Говза и Јелеч су били у саставу властелинске породице Хранића Косача. Најпре су били у поседу браће великог војводе Сандаља Хранића - Вука и Вукца (1410), затим су их за краће време заузели Павловићи, да би убрзо поново били враћени у посед Сандаљевог наследника, Стјепана Вукчића Косаче - каснијег Херцег Стефана (1448). Утврђење и град Јелеч се помињу 1454. године. Турци су освојили Јелеч 1465. године.

Током 15. века трговао је по целом Балкану Шаин Жуњевић, трговац из Јелеча. Доносио је товаре робе у Дубровник.

У Јелечу је 1892. године отворена државна кожарница.[1] Кожари звани табаци основали су задругу која је прерасла у фабрику. Ту је било идеалних услова за штављење коже, јер је било стоке, воде, шишке и руја.[2] Традиција прераде коже почиње око 1700. године. Два табака су узета из Јелеча, да на државни трошак усавршавају кожарски занат у Цариграду.

Године 1934. основана је соколска чета у Јелечу, у Фочанском срезу. Изнајмила је просторије за окупљања и рад, и набавила тамбурашkе инструменте за оркестар. Један од соколских руководилаца је ту отворио кафану и упропастио инвентар, и тако је пропао соколски покрет у Јелечу.[3]

Сарајевска радионица ћилима развила је своје филијале по Босни, па и у Јелечу.[4] Ту је пред Другог светског рата радила Пилана на водени погон, власништво М. Џинића.

У месту је 1974. године била џамија и зграда медресе.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Демографија[5]
Година Становника
1971. 724
1981. 728
1991. 619
2013. 179

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Дело", Београд 1897. године
  2. ^ "Прилози Института за историју", Сарајево 1976. године
  3. ^ Време", Београд 1940. године
  4. ^ "Време", Београд 1936. године
  5. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Референце

[уреди | уреди извор]