Мештревац
Мештревац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Фоча |
| Становништво | |
| — 2013. | 208 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 18′ 27″ С; 18° 59′ 22″ И / 43.3075° С; 18.9894° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Мештревац Мештревац на карти Босне и Херцеговине | |
Мештревац је насељено мјесто у општини Фоча, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 208 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Мештревац се налази у југоисточном дијелу Републике Српске, на територији општине Фоча. Смјештен је на изразито високој планинској површи која се на југу и западу граничи са кањоном ријеке Таре, док се у непосредном залеђу издиже планина Радовина.
Рељеф
[уреди | уреди извор]Село је орографски нераскидиво везано за планински масив Радовине, чији се највиши врх, Велика Радовина (1.992 m), налази у непосредној близини. Мештревац заузима крашку висораван која се протеже између врхова Радовине и дубоко усјеченог кањона Таре. Просечна надморска висина села износи преко 1.300 метара, што га сврстава међу највиша планинска насеља у читавој регији. Терен је типичан крашки, са бројним вртачама и камењарима, испресецан планинским пашњацима који су кроз историју служили за испашу стоке.
Клима и вегетација
[уреди | уреди извор]Због близине високих врхова Радовине и изложености хладним ваздушним струјама, у Мештревцу доминира оштра планинска клима. Снежни покривач се задржава веома дуго, а планина Радовина зими дјелује као природни штит, али и извор хладних вјетрова. Доњи дијелови села су обрасли мјешовитом шумом, док се према врховима Радовине протежу густи комплекси четинара и алпијски пашњаци.
Хидрографија
[уреди | уреди извор]Ово подручје је карактеристично по својој безводности због порозности кречњачког земљишта планине Радовине. Иако село „лежи” изнад ријеке Таре, сва површинска вода брзо понире у дубину. Једини извори водоснабдјевања су мање планинске каптаже и извори који се налазе у подножју радовинских врхова.
Историја
[уреди | уреди извор]Историја Мештревца дубоко је везана за ширу област Горњег Дриња и кањона Таре.
Средњи вијек и османски период
[уреди | уреди извор]Током средњег вијека, овај крај је био у саставу српске државе, а касније под влашћу породица Косача (херцега Стефана). Мештревац је, због своје изолованости и висине, био идеално мјесто за збјегове и љетну испашу стоке. Падом под османску власт, село остаје у саставу Херцеговачког санџака. Живот становништва био је базиран на катунском начину привређивања, гдје су висоравни Радовине служиле за љетно издизање стоке.
XIX вијек
[уреди | уреди извор]Крајем 19. вијека, Мештревац се налазио на самој граници између Аустроугарске (која је окупирала Босну и Херцеговину) и Краљевине Црне Горе. Као погранично мјесто, село је било поприште честих сукоба, али и веза за пребацивање хајдучких чета и добровољаца током Херцеговачког устанка и балканских ратова.
Модерно доба
[уреди | уреди извор]Након Другог свјетског рата, Мештревац је доживио свој највећи демографски процват. У селу је радила основна школа, а сточарство је било основна привредна грана. Међутим, од седамдесетих година 20. вијека почиње интензиван процес миграције становништва ка градским центрима (првенствено Фочи), што је додатно убрзано ратним дешавањима деведесетих година.
Данас је село готово испражњено током зиме, док се љети враћају они који обнављају породична имања и чувају традицију сточарства на овом суровом, али прелијепом предјелу.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Демографија[1] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1991. | 208 | |
Етнички састав
Мештани села, сада као и кроз историју, представљају компактну етно-религијску заједницу српског православног идентитета.
Презимена
[уреди | уреди извор]Најчешћа презимена су: Адамовић, Баиловић, Вуковић, Давидовић, Живановић, Лечић, Млађеновић, Марковић, Радановић, Радовић, Стојић, Сарић, Стевановић, Топаловић и Фундуп.
.svg)
