Горан Јелисић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Горан Јелисић
Датум рођења 7. јуни 1968.
Место рођења Бијељина
 СФРЈ

Горан Јелисић (Бијељина, Југославија, 7. јуни 1968) је Србин који је осуђен пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију на 40 година затвора за злочине против човјечности и кршење закона или обичаја рата.

Оптужница[уреди]

Прва званична оптужница против Јелисића и Ранка Чешића је подигнута 21. јула 1995. године. У измијењеној оптужници од 13. маја 1998. године, Јелисић је оптужен за тридесет и два злочина: петнаест злочина против човјечности, шеснаест случајева кршења закона или обичаја рата и геноцид.[1]

По оптужници, током маја 1992. године, Јелисић је постављен за команданта логора „Лука“, у близини Брчког, за који се вјерује да је постојао између маја и јула 1992.[2]

Јелисић је оптужен да је скоро сваког дана, у периоду док је био у логору „Лука“, улазио у главни хангар логора у којем је чувана већина затвореника и бирао кога ће испитивати, обично праћен стражарима. Током испитивања Јелисић би их тукао, пуцао у њих и убијао.[3] Обично је пуцао у главу или у леђа, са мале удаљености, а тијела су касније уклањана на различите начине, често уз помоћ других затвореника, бацањем у Саву или одношењем у масовну гробницу ван Брчког.[3] Поред тврдње да је лично убио велики број непознатих лица муслиманске националности, у оптужници су наведена и бројна конкретна имена чију је смрт директно проузроковао оптужени.

У оптужници за геноцид, тврди се да је Јелисић имао јасне намјере да уништи значајан број муслиманског становништва као националне, етничке или религијске групе и да је систематски убијао Муслимане у полицијској станици Брчко, „Ласер бус компанију“ и логору „Лука“.[3] Оптужница га је теретила и да је у логору био познат под надимком који је сâм себи дао, „Српски Адолф“, да је говорио да је у Брчко дошао да би убијао Муслимане и да је затворенике обавјештавао колико је Муслимана већ побио.[3]

22. јануара 1998. године, Јелисића су ухапсиле снаге Кфора.[3]

Пресуда[уреди]

29. октобра 1998. године, Јелисић је признао кривицу[1] за петнаест злочина против човјечности и шеснаест случајева кршења закона и обичаја рата, али не и за геноцид. Суд је изрекао усмену пресуду 19. октобра 1999, ослобађајући га оптужнице за геноцид и додјељујући му казну од 40 година затвора. Пресуда је писмено потврђена 14. децембра 1999. Његови злочини обухватају убиство 12 људи, пребијање четворо људи и пљачку личне имовине у подручју Брчког. Судско вијеће је нарочито истакла Јелисићеву садистичку и звјерску природу, хладнокрвно чињење убистава и третирање особа које свједочи о његовом дубоком презиру ка човјечанству и праву људи на живот.[1]

29. маја 2003. године пребачен је у Италију на служење казне. Вријеме проведено у притвору од 22. јануара 1998. му је урачунато у казну.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]