Брчко
Брчко | |
|---|---|
.jpg) Колаж Брчког | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Дистрикт | Брчко Дистрикт |
| Становништво | |
| — 2013. |  39.893 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 52′ 36″ С; 18° 48′ 36″ И / 44.87671° С; 18.81004° ИКоординате: 44° 52′ 36″ С; 18° 48′ 36″ И / 44.87671° С; 18.81004° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 92 м |
  Брчко Брчко на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 76101 |
| Позивни број | 049 |
Брчко је град на сјевероистоку Босне и Херцеговине. Административно је сједиште Брчко Дистрикта. Према подацима пописа становништва 2013. године, у граду Брчко је пописано 39.893 лица, а у цијелом дистрикту Брчко 83.516 лица.[1] У граду данас релативну већину становништва чине Срби, а у значајном броју су заступљени и Бошњаци.
Географија[уреди | уреди извор]
.jpg)
Град Брчко је смештен у Посавини, на десној обали ријеке Саве, односно на ушћу њене десне притоке Брке, на 44° 52" сјеверне географске ширине и 18° 48" источне географске дужине, на 95 метара надморске висине. Источно од града простире се плодна Семберија, а западно је Посавина, док се петнаестак километара јужно од града дижу обронци планине Мајевице.
Клима[уреди | уреди извор]
Средња годишња температура износи 11,2 °C, а клима је умерено-континентална са 760 mm³ падавина годишње.
Историја[уреди | уреди извор]
У старом веку су подручје данашњег Брчко Дистрикта насељавали Илири, да би га потом освојили Римљани. Овај простор се, у оквиру Римског царства, налазио на граници провинција Паноније и Далмације. На месту данашњег града Брчко налазио се римски град Салде.[тражи се извор]
У доба сеобе народа и средњем веку, овај простор улази у састав Хунског каганата, Остроготске краљевине, Лангобардске државе, Аварског каганата, Кнежевине Србије, Краљевине Хрватске, Самуиловог Македонског царства, Византије, Краљевине Угарске, Бановине Босне, Сремске краљевине Стефана Драгутина, Краљевине Босне и, почетком новог века, у састав Османског царства.[тражи се извор]
Током византијске управе, овај простор је био део Теме Сирмијум, чије се седиште налазило у Сирмијуму (данашњој Сремској Митровици), а током угарске управе, улазио је у састав Бановине Соли и Сребреничке бановине. Током османске управе, подручје данашњег Брчко Дистрикта је било у административном оквиру Зворничког санџака и Босанског пашалука, а у црквеном погледу, под јурисдикцијом Пећке патријаршије.[тражи се извор]
Између 1718. и 1739. године, подручје је било под хабзбуршком управом у оквиру хабзбуршке Краљевине Босне, али 1739. поново долази под управу Османског царства. Од 1878. овај простор је био под окупацијом Аустроугарске, да би га ова држава анектирала 1908. године и укључила у састав Кондоминијума Босна и Херцеговина.[тражи се извор]
Након Првог светског рата, подручје данашњег Брчко Дистрикта улази у састав Државе Словенаца, Хрвата и Срба, а потом и у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије). Од 1918. до 1922. године, подручје је било у саставу покрајине Босне и Херцеговине, од 1922. до 1929. у саставу Тузланске области, од 1929. до 1939. у саставу Дринске бановине и од 1939. до 1941. у саставу Бановине Хрватске. У ово време, место је сматрано центром шљиварске производње, расадник је основан 1929.[2]
Између 1941. и 1944. године, овај простор је био под окупацијом Независне Државе Хрватске, да би након тога постао део социјалистичке Босне и Херцеговине, једне од република нове социјалистичке Југославије.[тражи се извор]
Током рата у Босни и Херцеговини (1992—1995), на овом простору се налазио српски коридор, који је повезивао источни и западни део Републике Српске и који је био једина веза западних делова Републике Српске и Републике Српске Крајине са Србијом. Дејтонским споразумом из 1995. године, подручје данашњег дистрикта Брчко је подељено између Републике Српске и Муслиманско-хрватске федерације (Федерације БиХ), да би, након арбитражне одлуке, 2000. године био успостављен Брчко Дистрикт, као посебна територијална јединица у саставу Босне и Херцеговине.
Становништво[уреди | уреди извор]
| Састав становништва – насеље Брчко | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[3] | 1991.[4] | 1981.[5] | 1971.[6] | 1961.[7] | |||
| Укупно | 39 893 (100,0%) | 41 406 (100,0%) | 31 437 (100,0%) | 25 337 (100,0%) | 17 949 (100,0%) | ||
| Срби | 19 420 (48,68%) | 8 253 (19,93%) | 5 532 (17,60%) | 5 481 (21,63%) | 5 260 (29,31%) | ||
| Бошњаци | 17 489 (43,84%) | 22 994 (55,53%)1 | 16 725 (53,20%)1 | 15 651 (61,77%)1 | 5 431 (30,26%)1 | ||
| Хрвати | 1 457 (3,652%) | 2 894 (6,989%) | 2 157 (6,861%) | 2 663 (10,51%) | 2 472 (13,77%) | ||
| Неизјашњени | 466 (1,168%) | – | – | – | – | ||
| Роми | 333 (0,835%) | – | 5 (0,016%) | 6 (0,024%) | 4 (0,022%) | ||
| Остали | 155 (0,389%) | 2 054 (4,961%) | 468 (1,489%) | 327 (1,291%) | 78 (0,435%) | ||
| Босанци | 138 (0,346%) | – | – | – | – | ||
| Муслимани | 111 (0,278%) | – | – | – | – | ||
| Албанци | 77 (0,193%) | – | 86 (0,274%) | 115 (0,454%) | 65 (0,362%) | ||
| Југословени | 60 (0,150%) | 5 211 (12,59%) | 6 351 (20,20%) | 952 (3,757%) | 4 250 (23,68%) | ||
| Босанци и Херцеговци | 44 (0,110%) | – | – | – | – | ||
| Православци | 44 (0,110%) | – | – | – | – | ||
| Непознато | 38 (0,095%) | – | – | – | – | ||
| Црногорци | 31 (0,078%) | – | 65 (0,207%) | 82 (0,324%) | 278 (1,549%) | ||
| Македонци | 24 (0,060%) | – | 16 (0,051%) | 19 (0,075%) | 35 (0,195%) | ||
| Словенци | 4 (0,010%) | – | 19 (0,060%) | 25 (0,099%) | 55 (0,306%) | ||
| Турци | 2 (0,005%) | – | – | – | – | ||
| Мађари | – | – | 13 (0,041%) | 16 (0,063%) | 21 (0,117%) | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Саобраћај[уреди | уреди извор]
.jpg)
Град је важан транзитни центар и кроз њега пролази најважнија путна комуникација која повезује западни с источним дијелом Републике Српске те централни део Федерације БиХ са Хрватском и Посавским кантоном.
Поред веома значајних копнених комуникација, Брчко има и савремено опремљену луку на реци Сави, која се уклапа у јединствени пловни пут од Црног до Северног и Балтичког мора.
Привреда[уреди | уреди извор]
Брчко има значајне индустријске капацитете.
Спорт[уреди | уреди извор]
Брчко је сједиште фудбалских клубова Јединство, Локомотива и Илићка 01. Сваке године последњу суботу пред Видовдан, одржава се атлетска манифестација Видовданска трка, двоструки носилац плакете ИААФ (за 2009. и 2012. годину).
Градови побратими[уреди | уреди извор]
Слике[уреди | уреди извор]
Брчко са разгледнице крајем 19. века
Црква у Брчком
Бијела џамија у Брчком
Меркатор
.jpg)
Белешка[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Popis 2013. u BiH
- ^ "Политика", 14. авг. 1936, стр. 10
- ^ „Popis 2013 BiH – Stanovništvo prema etničkoj/nacionalnoj pripadnosti i spolu, po naseljenim mjestima”. popis.gov.ba. Архивирано из оригинала на датум 19. 9. 2017. Приступљено 19. 9. 2017.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(str. 14)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1961.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Радио Брчко Дистрикта (језик: српски)
Већа градска насеља на обалама реке Саве | ||
|---|---|---|
Градови са више од 5.000 становника | ||
| Словенија |  | |
| Хрватска | ||
| Босна и Херцеговина | ||
| Србија | ||
Градови са са више од 50.000 становника су назначени подебљаним словима, Главни градови су додатно назначени звездицом (*) | ||
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Остало | |
