Брчко

Из Википедије, слободне енциклопедије
За чланак о дистрикту погледајте Брчко дистрикт.
Брчко
Brčko (collage image).jpg
Брчко
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Дистрикт Брчко Дистрикт
Становништво
Становништво
 — (2013) Раст 43.859
Положај
Координате 44°52′ СГШ; 18°49′ ИГД / 44.87° СГШ; 18.81° ИГД / 44.87; 18.81 Координате: 44°52′ СГШ; 18°49′ ИГД / 44.87° СГШ; 18.81° ИГД / 44.87; 18.81
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Брчко на мапи Босне и Херцеговине
Брчко
Брчко
Брчко на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број 049

Брчко је град на сјеверу Босне и Херцеговине. Административно је сједиште Брчко дистрикта. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у граду Брчко је пописано 43.859 лица,[1] а у цијелом дистрикту Брчко 93.028 лица.[2] У граду већину становништва чине Срби, а у значајном броју су заступљени и Бошњаци.

Географија[уреди]

Мост преко Саве у Брчком
Одјељење за плућне болести и ТБЦ (Брчко)

Град Брчко је смештен у Посавини, на десној обали ријеке Саве, односно на ушћу њене десне притоке Брке, на 44°52" сјеверне географске ширине и 18°49" источне географске дужине, на 96 метара надморске висине. Источно од града простире се плодна Семберија, а западно је Посавина, док се петнаестак километара јужно од града дижу обронци планине Мајевице.

Клима[уреди]

Средња годишња температура износи 11,2 °C, а клима је умерено-континентална са 760 mm3 падавина годишње.

Историја[уреди]

У старом веку су подручје данашњег Брчко Дистрикта насељавали Илири, да би га потом освојили Римљани. Овај простор се, у оквиру Римског царства, налазио на граници провинција Паноније и Далмације. На месту данашњег града Брчко налазио се римски град Салде.[тражи се извор]

У доба сеобе народа и средњем веку, овај простор улази у састав Хунског каганата, Остроготске краљевине, Лангобардске државе, Аварског каганата, Кнежевине Србије, Краљевине Хрватске, Самуиловог Македонског царства, Византије, Краљевине Угарске, Бановине Босне, Сремске краљевине Стефана Драгутина, Краљевине Босне и, почетком новог века, у састав Османског царства.[тражи се извор]

Током византијске управе, овај простор је био део Теме Сирмијум, чије се седиште налазило у Сирмијуму (данашњој Сремској Митровици), а током угарске управе, улазио је у састав Бановине Соли и Сребреничке бановине. Током османске управе, подручје данашњег Брчко Дистрикта је било у административном оквиру Зворничког санџака и Босанског пашалука, а у црквеном погледу, под јурисдикцијом Пећке патријаршије.[тражи се извор]

Између 1718. и 1739. године, подручје је било под хабзбуршком управом у оквиру хабзбуршке Краљевине Босне, али 1739. поново долази под управу Османског царства. Од 1878. овај простор је био под окупацијом Аустроугарске, да би га ова држава анектирала 1908. године и укључила у састав Кондоминијума Босна и Херцеговина.[тражи се извор]

Након Првог светског рата, подручје данашњег Брчко Дистрикта улази у састав Државе Словенаца, Хрвата и Срба, а потом и у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије). Од 1918. до 1922. године, подручје је било у саставу покрајине Босне и Херцеговине, од 1922. до 1929. у саставу Тузланске области, од 1929. до 1939. у саставу Дринске бановине и од 1939. до 1941. у саставу Бановине Хрватске. Између 1941. и 1944. године, овај простор је био под окупацијом Независне Државе Хрватске, да би након тога постао део социјалистичке Босне и Херцеговине, једне од република нове социјалистичке Југославије.[тражи се извор]

Током Босанског рата (1992—1995), на овом простору се налазио српски коридор, који је повезивао источни и западни део Републике Српске и који је био једина веза западних делова Републике Српске и Републике Српске Крајине са Србијом. Дејтонским споразумом из 1995. године, подручје данашњег Дистрикта Брчко је подељено између Републике Српске и Муслиманско-хрватске федерације (Федерације БИХ), да би, након арбитражне одлуке, 2000. године био успостављен Брчко Дистрикт, као посебна територијална јединица у саставу Босне и Херцеговине.

Становништво[уреди]

За више информација погледајте: Демографија Брчког
Град Брчко у Брчко Дистрикту

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.
Жељезничка станица у Брчком

Град је важан транзитни центар и кроз њега пролази најважнија путна комуникација која повезује западни с источним дијелом Републике Српске те централни део Федерације БиХ са Хрватском и Посавским кантоном.

Поред веома значајних копнених комуникација, Брчко има и савремено опремљену луку на реци Сави, која се уклапа у јединствени пловни пут од Црног до Северног и Балтичког мора.

Привреда[уреди]

Брчко има значајне индустријске капацитете.

Спорт[уреди]

Брчко је сједиште фудбалских клубова Јединство, Локомотива и Илићка 01. Сваке године последњу суботу пред Видовдан, одржава се атлетска манифестација Видовданска трка, двоструки носилац плакете ИААФ (за 2009. и 2012. годину).

Слике[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]