Горњи Вронд
| Горњи Вронд Άνω Βροντού | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Средишња Македонија |
| Округ | Сер |
| Општина | Општина Сер |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 216 2021 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 18′ 00″ С; 23° 40′ 58″ И / 41.300000° С; 23.682778° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 1,060 m |
  Горњи Вронд Горњи Вронд на карти Грчке | |
Горњи Вронд (грч. Άνω Βροντού) је село у североисточној Грчкој. Налази се у Општини Сер, која припада Округу Сер у грчкој покрајини Средишњој Македонији. Током позног средњег века на том месту је постојао стари град Вронд (Вронт), који је првобитно био под византијском влашћу, а потом су га око 1345. године освојили Срби. За време владавине Стефана Душана (1331-1355), град Вронд и суседни град Трилис налазили су се под управом кефалије Рајка (1345), а у црквеном погледу су потпадали под локалног епископа Кипријана који је носио титулу феремски (грч. ἐπίσκοπος Φερεμών). За време владавине цара Уроша (1355-1371), то подручје је било део Серске области којом је владао деспот Угљеша. Након успостављања османске власти крајем 14. века, место је почело да губи значај и временом се свело на данашње село.[1][2][3]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Шкриванић 1961, стр. 1-15.
- ^ Острогорски 1965.
- ^ Живојиновић 2011, стр. 29-36.
Литература[уреди | уреди извор]
- Баришић, Фрањо; Ферјанчић, Божидар, ур. (1986). Византијски извори за историју народа Југославије. 6. Београд: Византолошки институт.
- Живојиновић, Драгић (2011). „Простагма краља Душана кефалији Рајку (септембар-децембар 1345)” (PDF). Стари српски архив. 10: 29—36.
- Острогорски, Георгије (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд: Научно дело.
- Соловјев, Александар; Мошин, Владимир (1936). Грчке повеље српских владара. Београд: Српска краљевска академија.
- Шкриванић, Гавро А. (1961). „О јужним и југоисточним границама српске државе за време цара Душана и после његове смрти”. Историјски часопис. 11 (1960): 1—15.
