Горњи Штрпци
Горњи Штрпци | |
|---|---|
 Горњи Штрпци | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Прњавор |
| Становништво | |
| — 2013. | 1.356 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 51′ 02″ С; 17° 43′ 43″ И / 44.8506° С; 17.7286° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Горњи Штрпци Горњи Штрпци на карти Босне и Херцеговине | |
Горњи Штрпци су насељено мјесто у општини Прњавор, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.356 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Штрпци се налазе источно од града Прњавора. Омеђени су са југа и југоистока брдима Подљубића, са истока ријеком Укрином, вјештачким рибњаком са сјевера, са запада је ријека Вијака и са југозапада равницом тз. Лужанског поља. Село обухвата велику област испресијецану брежуљцима и равницама. Западним ободом села пролази магистрални пут Прњавор-Дервента, источно од села је пут Прњавор-Добој. На истоку села пружа се широка долина ријеке Укрине, плодна и засијана кукурузом, пшеницом, поврћем и другим културама. На ријеци Укрини и данас је сачувано неколико млинова-воденица са бранама. Некада их је било много више али су нестале због небриге и све већег значаја електричних млинова.
Назив[уреди | уреди извор]
Занимљиво је и само име села Штрпци, јер постоје још два са истим именом. У општини Рудо, на прузи Београд-Бар је село Штрпци и мјесто Штрпце на Косову, на граници са Републиком Северном Македонијом гдје и данас живи више хиљада Срба. Не зна се шта име Штрпци значи и различито се тумачи; по некима име Штрпци значи мјесто гдје су постојале шуме, по другим штрб-штрбав значи онај коме нешто недостаје; има и значење молитве-испрошене од Бога...
Историја[уреди | уреди извор]
Први пут се спомиње 1499. године у контексту историјских догађаја. Историјски и археолошки подаци говоре да је подручје села било насељено још у давној прошлости и пронађени су трагови живота од праисторије преко римског и средњовјековног периода све до наших дана. Према археолошким гласницима налази су пронађени на локалитетима: брдо код Штрбаца, Грабовице и Црквине као и на узвишењима изнад ријеке Укрине.
Привреда[уреди | уреди извор]
Захваљујући положају и доброј клими село је развило пољопривреду, посебно сточарство и ратарство, развијено је и рибарство захваљујући вјештачком рибњаку.
Становништво[уреди | уреди извор]
Данас у селу живи око 3000. становника, углавном српске националности и православне вјероисповијести.
| Националност[1] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 1.321 | 1.279 | 1.528 | 1.587 |
| Југословени | 16 | 162 | 1 | |
| Хрвати | 5 | 3 | 4 | 5 |
| Македонци | 1 | |||
| Албанци | 1 | |||
| остали и непознато | 11 | 75 | 20 | 25 |
| Укупно | 1.353 | 1.520 | 1.552 | 1.619 |
| Демографија[1] (Штрбци) (општина Штрпци) | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 3.347 | |
| 1953. | 4.688 | |
| 1961. | 1.619 | |
| 1971. | 1.552 | |
| 1981. | 1.520 | |
| 1991. | 1.353 | |
