Даниел Јуле

С Википедије, слободне енциклопедије
Данијел Јул
Лични подаци
Датум рођења(1993-02-18)18. фебруар 1993.(31 год.)
Место рођењаМартињи, Швајцарска
Држављанствошвајцарско
Информације о каријери
Дисциплинеслалом
Олимпијске игре
Учешћа2
Медаље1 златна
Светско првенство
Учешћа3
Медаље1 златна
Светски куп
Сезоне9 (2012-данас)
Победе4
Подијуми10
Велики кристални глобус0
Мали кристални глобус0
Ажурирано: 7. март 2020.
Освојене медаље
Алпско скијање
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 2018. Пјонгчанг Екипно
Светска првенства
Златна медаља — прво место 2019. Оре Екипно

Данијел Јул (нем. Daniel Yule; Мартињи, 18. фебруар 1993) швајцарски је алпски скијаш. Специјалиста је за слалом. Рођен је у Мартињи и шкотског је порекла[1].

Каријера[уреди | уреди извор]

Јул је дебитовао у светском купу сезоне 2012 у Кицбилу, са 18 година, након што је само месец дана раније освојио своје прве бодове у Европском Купу. Након солидних резултата на Европском Купу 2013., почео је регуларно учествовати на Светском Купу сезоне 2014.

Сезона 2013/14.[уреди | уреди извор]

Након његове прве победе на Европском купу на почетку сезоне 2014, Јул је освојио своје прве бодове у Светском Купу у трећем слалому године, трци која је премештена у Бормио, где је заузео 17. место. На истој стази на којој је и дебитовао, Јул је остварио свој пробој. Након што је са стартним бројем 41 прву вожњу завршио на 30. месту (што је значило да је последња особа која се квалификовала за другу вожњу), у другој вожњи је био бржи 4 десетинке од остатка конкуренције, што га је катапултирало на 7. место. Овим резултатом је заслужио да буде члан швајцарског олимпијског тима у Сочију, где се такмичио у слалому[2]. Након 12. места у првој вожњи, дисквалификован је у другој[3]. Након Олимпијаде Јул је отишао на своје прво Јуниорско Светско Првенство, на ком је освојио бронзу у слалому.

Сезона 2014/15.[уреди | уреди извор]

Сезона 2015 је била прва у којој је Светски Куп постао Јулов главни фокус, иако је два пута за редом победио у тркама Европског Купа у Шамонију. Постао је константан и у Светском Купу, освојивши бодове на 7 од првих 8 трка сезоне. Јул је завршио на 10. месту 3 пута; у Левију, Загребу и Шладмингу и са тим успесима испунио је критеријум за учешће на Светском Првенству. Његов наступ је убрзо завршен, након што је код треће капије напустио стазу. Јулови резултати су били довољни да га по први пут у каријери доведу до Финала Светског Купа. Завршио је сезону на 16. месту у слалому, као најбоље рангирани Швајцарски скијаш у тој дисциплини.

Сезона 2015/16.[уреди | уреди извор]

Јулова сезона је започела обећавајуће, након 9. места у Вал д'Изеру.

Сезона 2017/18.[уреди | уреди извор]

За време сезоне 2018, Јул се по први пут у каријери попео на подијум Светског Купа, након 3. места у Кицбилу и Шладмингу.

Сезона 2018/19.[уреди | уреди извор]

Јул је започео сезону 2019 5. местом у Левију и 6. местом у Салбах-Хинтерглему. У Мадони ди Кампиљо је остварио своју прву победу у Светском Купу, поставши први Швајцарски скијаш од Марка Гинија који је победио у слалому[4].

Подијуми у Светском купу[уреди | уреди извор]

  • 10 подијума (10 у слалому)
  • 4 победе (4 у слалому)
Сезона Датум Локација Дисциплина Пoзиција
2017/18.
2 подијума
(2 Сл)
21. јануар 2018. Аустрија Кицбил Слалом 3.
23. јануар 2018. Аустрија Шладминг Слалом 3.
2018/19.
3 подијума,1 победа
(3 СЛ)
22. децембар 2018. Италија Мадона ди Кампиљо Слалом 1.
29. јануар 2019. Аустрија Шладминг Слалом 3.
17. март 2019. Андора Солдеу Слалом 3.
2019/20.
5 подијума, 3 победе
(5 СЛ)
24. новембар 2019. Финска Леви Слалом 3.
8. јануар 2020. Италија Мадона ди Кампиљо Слалом 1.
11. јануар 2020. Швајцарска Аделбоден Слалом 1.
26. јануар 2020. Аустрија Кицбил Слалом 1.
28. јануар 2020. Аустрија Шладминг Слалом 3.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јулов званични сајт, Приступљено 7. 3. 2020.
  2. ^ Daniel Yule Архивирано на сајту Wayback Machine (14. март 2016), Приступљено 7. 3. 2020.
  3. ^ Daniel Yule Архивирано на сајту Wayback Machine (18. април 2020), Приступљено 7. 3. 2020.
  4. ^ Yule gewinnt Slalom in Madonna di Campiglio, Приступљено 7. 3. 2020.