Архимандрит Данило (Марковић)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Данило Марковић (игуман))
Данило
(Марковић)
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија крушевачка
Чинигуман, архимандрит
Титулаигуман Манастира Љубостиње
СедиштеМанастир Љубостиња код Трстеника
Године службе18711875.
Лични подаци
Датум рођења(1785-07-02)2. јул 1785.
Место рођењаЧаири, код Трстеника, Османско царство
Датум смрти20. август 1875.(1875-08-20) (90 год.)
Место смртиКраљевина Србија

Данило Марковић (Чаири код Трстеника, 2. јула 1785Манастир Љубостиња, 20. август 1875) био је архимандрит Српске православне цркве и старешина манастира Љубостиње.

Биографија[уреди | уреди извор]

Архимандрит Данило (Марковић) рођен је 2. јула 1785. године у селу Чаири, код Трстеника, од честитих родитеља.

Међу љубостињским братством Данило се први пут помиње 1858. године, као јеромонах.[1] Познато је да је за време архимандрита Јанићија (Мачужића) Данило био економ, те је стекао искуство у управљању манастирском имовином.[2] Међутим, после Мачужићеве смрти на чело братства долази архимандрит Макарије (Милојевић), а Марковић остаје да обавља дужност економа. Тек после Милојевићеве смрти Данило постаје игуман — 9. јануара 1871. године.[2]

Игуман Марковић остао је упамћен као добар домаћин, вредан радник и веома предузимљив монах. Севастијан Путник бележи да је био осредњи духовник.[3] Занимао се за воћарство и виноградарство, те је Љубостињи обезбедио нове поседе под воћем — првенствено шљивике и винограде. Један од његових винограда назива се по њему Даниловац, и налази се у селу Богдању.[2] Поред тога, обновио је и све манастирске воденице.

Неколико месеци пре своје смрти, Марковић је Љубостињи поклонио велики крст од сребра, који су Аустријанци украли за време Првог светског рата.[4]

Упокојио се 20. августа 1875. године у Манастиру Љубостињи где је и сахрањен.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишић, Јечменица 2014, стр. 161.
  2. ^ а б в Мишић, Јечменица 2014, стр. 164.
  3. ^ Путник 1927, стр. 17.
  4. ^ Путник 1927, стр. 31.

Литература[уреди | уреди извор]


Игуман Манастира Љубостиње
18711875
Теофило (1876) и Вићентије (1877)