Пређи на садржај

Данко Васовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Данко Васовић
Лични подаци
Датум рођења(1952-12-29)29. децембар 1952.(71 год.)
Место рођењаБеоград, НР Србија, ФНР Југославија

Данко Васовић (Београд, 29. децембар 1952) српски је новинар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Данко Васовић рођен је 29. децембра 1952. године у Београду, у познатој новинарској породици, од оца Радула и мајке Ксеније.

Завршио је ХIII београдску гимназију на Бановом брду (1972. године) и студирао Правни факултет.

Војску је служио у падобранским јединицама, у чувеној 63. падобранској бригади у Нишу, где је за време војног рока (1974/75) извео 22 падобранска скока.

По завршетку војног рока почео је да се бави новинарством, најпре у новинама „Младост” и „Спорт”. Као спортски новинар, радио је као коментатор тениса, пратећи светску сцену од 1976. године, извештавајући више од 40 година са највећих светских Гренд слемова. Прешао је у „Вечерње новости” 1977. године, где је радио као репортер све до марта 1992. године када је избачен са посла.

Данко Васовић је марта 1986. године у „Вечерњим новостима” открио да је некадашњи генерални секретар Уједињених нација, и кандидат за председника Аустрије на изборима те године Курт Валдхајм био ратни злочинац, проглашен одлуком Државне комисије ФНР Југославије 1947. године у досијеу Ф – 25572. Ову аферу су пратили и агенти Централне обавештајне службе.[1] На основу доступних и строго поверљивих докумената, у пролеће 1986. године Васовић је проглашен државним непријатељем СФРЈ.[2]

Од 1986. до 1990. године био је саветник Владимира Дедијера, председника Комисије за геноцид САНУ и председника Раселовог суда.

Данас живи и ради у Београду.

Објављене књиге[уреди | уреди извор]

  • „Велики принц” (1982)
  • „Валдхајм – једна каријера” (1988)
  • „Побегла киша” (2002)
  • „Злочини окупатора и његових савезника против Јевреја у Југославији” (2002)
  • „Трчање је мој живот” (2004)

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]