Дивљана

Координате: 43° 10′ 23″ С; 22° 18′ 10″ И / 43.173° С; 22.302666° И / 43.173; 22.302666
С Википедије, слободне енциклопедије
Дивљана
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ОпштинаБела Паланка
Становништво
 — 2011.95
Географске карактеристике
Координате43° 10′ 23″ С; 22° 18′ 10″ И / 43.173° С; 22.302666° И / 43.173; 22.302666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина485 m
Дивљана на карти Србије
Дивљана
Дивљана
Дивљана на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаPI

Дивљана је насеље у Србији у општини Бела Паланка у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 141 становника (према попису из 1991. било је 186 становника).

У селу се налази „Школа у природи“ коју сачињава комплекс зграда за смештај ученика као и зграде са учионицама и спортски терени. Школу у природи похађају деца из Нишких основних школа (сваке недеље по једна група ученика).

У селу се налази храст старији од хиљаду година.[1] Овде се налази Дивљанско врело.

Каптирано "Дивљанско врело"

Положај[уреди | уреди извор]

Данас је главни део села на десној страни Коритничке реке и шири се према путу за Бабушницу. Део села који се одваја од манастирског пута и пружа ка Дивљанском врелу, налази се под самим падинама Суве планине . Насеље се снабдева водом са врела и извора: Милин извор, Брежје, Врбица, Трс, Гинина шола, Сув поток, Приндол и Стари виногради.

Сеоски атар захвата долину Коритнице и косе изнад пута за Бабушницу. Пружа се до Велике и Мале Коњске на Сувој планини. На том простору су: Лаз, Чунгари, Голема Рудина, Дуга Рудина, Стрма Страна.

Топографска имена за обрадиве шовршине у овом атару су: Река, Врбица, Равне шуме, Коичевац.

Село је збијено али су му неки делови нешто разређенији. У селу разликују се делови: Борчина мала, Распопова мала, Раскршће, Богдановска, Игњатовска мала.

Историја[уреди | уреди извор]

Према сумарном попису Пиротске казе из 1530. године село Дивљан имало је 36 домаћинстава и 3 неожењена домаћина. Село је давало приход од 3422 акче.[2]

Дивљана

Село се раније налазило на месту које се зове Тешиловац. Доцније се село због чуме преселило на пут за Дивљански манастир, а на друм Бела Паланка-Бабушница почело је да излази тек 1920-их.[3]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Дивљана живи 125 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,9 година (52,5 код мушкараца и 51,3 код жена). У насељу има 66 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,14.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Што се тиче порекла становништва, староседеоци су: Борчинци (Јовановићи), Распоповци (Живковићи, Васиљевићи), Игњатовци (Игљатовићи). Досељеници су: Богдановци (Богдановићи), Вилипарци (Миленковићи, Петровићи), Ђуринци (Стојановићи), Манџинци (Тричковићи), Алићи.

Сеоска слава овог села је Света Тројица.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 433
1953. 421
1961. 312
1971. 245
1981. 218
1991. 186 186
2002. 141 142
2011. 95


Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
140 99,29%
непознато
  
1 0,70%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Овај храст код Беле Паланке постојао је и у време Немањића („Блиц“, 1. мај 2015)
  2. ^ Катич1, Амедоски2, Татяна1, Драгана2 (2010). „Съкратен регистър на пиротски кадилък”. Известия на държавните архиви. 99: 183. 
  3. ^ Костић, Михајло (1954). Коритница. Антропогеографска истраживања. Београд: САН. стр. 76. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Михајло М. Костић, Коритница, 1953

Спољашње везе[уреди | уреди извор]