Шумска анђелица

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Дивља анђелика)
За друга значења, погледајте Анђелика (вишезначна одредница).
Дивља анђелика (Angelica sylvestris)
Illustration Angelica silvestris0.jpg
Шумска анђелица
Таксономија
Царство: Биљке
Одељак: Скривеносеменице (Magnoliophyta)
Класа: Дикотиледоне биљке (Magnoliopsida)
Ред: Apiales
Породица: Apiaceae
Род: Анђелике (Angelica)
Биномијална номенклатура
Angelica sylvestris
L.

Шумска или дивља анђелица или анђелика (лат. Angelica sylvestris), позната и као: ангелика, анђеоски корен, анђеоско дрво, дивља пиревина, сириш и шивиз је двогодишња, лековита биљка из породице штитарки. Подсећа на ким. Достиже висину до 2 метра. До 20. века ова врста се користила у људској исхрани као поврће.

Народни назив[уреди]

Анђелски корен,ангелика,анђеоско дрво,дивља пиревина,шви...

Станиште[уреди]

Анђелски корен или анђелика чешће се налази поред обала река и извора,на забареним теренима,у светлим и мокрим шумама;углавном на планинском подручју,на висинама од 1500-2500 м.Расте у северној,централној и источној Европи,Сибиру,централној Азији.Гаји се по мочварним местима,успева на растреситом и мочварном земљишту.

128 Angelica silvestris L.jpg

Опис биљке[уреди]

Анђелски корен је вишегодишња, зељаста, висока, лепа и ароматична биљка. Има крупан, кратак, репасто задебљао меснати ризом, дугачак је 8-12 цм и дебљине 1-3 цм, из кога избијају бројни адвентивни корени. Корен је смеђе до црвенкасто смеђе боје и има бледи секрет. Мирис корена је јако ароматичан и угодан, а укус сладуњав. Касније постаје оштар и горак. Ароматични, оштар укус даје корену етерично уље, киселине валеријане и анђелике и јабучна киселина.

Стабљика је висока 50-100 цм, некада и више до 2м, при врху је знатно разграната, у приземном делу знатно широка, гола, избраздана, округла и цеваста. Листови су наизменично распоређени, трипут перасто усечени, врло крупни и при основи мехурасто обмотавају стабло. На врху стабљике, као и на врховима органака стоје крупне штитасте цвасти са великим бројем зеленкастих и отворених беличастих цветова. Цвет је штитаст са зеленкастим и жућкастобелим цвастима. Огранци штита имају кратке, чекињасте заштитне листиће. Цветови чине зеленкастожуто-беле штитове

Цела биљка има својствен пријатан ароматичан мирис, а укус је најпре осладак, а затим ароматично заљућен.[1]

Анђелски корен

Лековит делови и састав[уреди]

За лек се користи цела биљка. Ризом се вади пре него што опадне лишће или пре цветања. Ароматични, оштар укус даје корену етарарско уље, киселине валеријане и ангелке, те јабучна киселина. Мирис и укус ангелике сличан је мошусу или ванилији.

Кад је реч о култивисаној биљци, сакупљање следи у првој, другој, трећој, четвртој или тек петој години. Корење које је предходно опрано и исечено на веће комаде,суши се на сунцу, или благо загрејаним просторијама. Корен треба да буде сув са карактеристичном бојом. Штитови са зрелим плодовима беру се у августу и септембру, суше на сунцу, отресу и пакују у вреће. Здраве делове стабиљке без цвасти користе посластичари.

Ризоми и корење имају 0.3-1% етарског уља (ангелин), око 6% смоле, танин, флавоноиде, пектин,јабучну киселину. У плодовима има 0.5-1.5 % етарског уља, око 16% масног уља, кумарина и других састојака. Главни састојак етарског уља је феландрен.

Припрема, употреба и намена[уреди]

Цела биљка је лековита. Чај од листова анђелике греје желудац и чисти крв. У мешавини са другим биљкама излучује отровне и покварене сокове из крви, желуца и чирева а помаже и код трбобоље, надимања, дизентерије, грчева и отворених и затворених шуљева (хемероиде), болести грла, а исто тако, веома је користан у лечењу кожних болести и осипа.

Добро делује на желудац јер поспешује излучивање сокова за варење и остале функције. Желудац „ојача“, па може боље да прими и прерађује храну. Ангелика првенствено повећава апетит, па је и због тога, између осталог, у саставу многих желудачних чајева.

Екстракт сирове биљке помаже код слабог варења. Капљице анђелике са медом помажу код зачепљености бронхија и против хроничног бронхитиса.

Анђелика је једна од најстаријих лековитих биљака, која до данас није изгубила на вредности. Назив, анђеоски или свети корен добила је за време харања куге у Европи. Захваљујући корену анђелике, том приликом мноштво се људи спасило од тзв. црне смрти.

Од самлевених плодова, ризома и корења, прозводи се веома цењено етарско уље, највише у западној Европи. Поред феландрена заступљени су пинен, ксантотоксин, јабучна и ангеликова киселина.

У ризому има мање или више истих материја. Уље се користи у индустрији за производњу десертних напитака и пића. У медицини се корсти за лечење већег броја болести.

У односу на друго лековито биље, анђелски корен има предност код лечења нервне напетости, несанице, епилепсије, затим код желудачно-цревних тегоба, као и код нарушене функције бубрега.[2] Код напред поменутих болести користи се чај: 15г. сувог уситњеног корена прелије се са 3дл воде, кува се 5 минута и одстоји 10 минута. Пије се 3 пута дневно.

Семење се користи у облику декокта. У апотекама се припремају екстракти, тинктуре,и алкохолатуре.

Референце[уреди]

  1. Иво,Матић(2003).Човек и лековито биље. Београд:Народна књига
  2. Туцако, Јован (1984).Лечење биљем-Фитотерапија. Београд:Рад

Спољашње везе[уреди]

Напомена[уреди]

  • Чланак је великим делом преузет са сајта www.herbateka.com, са ове странице. Дозволу за коришћење матерјала са овога сајта можете видети овде.