Димитрије Марковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Димитрије Марковић
Лични подаци
Пуно имеДимитрије Марковић
Датум рођења(1862{{month}}{{{day}}})1862.
Место рођењаАлексинац, Кнежевина Србија
Датум смрти1915.(1915-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (52/53 год.)
Место смртиАлексинац, Краљевина Србија
Књижевни рад
Жанрпоезија

Димитрије Марковић (Алексинац, 1862 - 1915) је био српски песник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у трговачкој породици, учио је терзијски занат и имао своју кројачку радњу. Подржавао је социјалистичке идеје Светозара Марковића. У кафани у Алексинцу такмичио се у састављању и рецитовању стихова са Милорадом Петровићем Сељанчицом (остали су његови шаљиви стихови "Да нису Моравке појеле би ме чавке, да нису планинке појео би' глогињке"). Због песме Краљичине сузе хапшен је и саслушаван у Нишу због увреде Драге Обреновић. Председник Окружног суда му је био наклоњен и упозорио га је да се сакрије након чега је пребегао у Бугарску, па у Румунију, па у Аустрију где се оженио. Када је био помилован вратио се у Алексинац, и преминуо од тифуса 1915. године. Подаци о њему и фотографија су из алексиначких новина Реч радника (бр.81. из 1970. године).[1]

Дела[уреди | уреди извор]

  • песма Краљичине сузе (забрањена од стране власти, и највероватније уништена, односно не постоје сачувани примерци)
  • Кап отрова или Смрт Адама Богосављевића, народног посланика - спев[2]
  • Са гроба Љубе Дидића и Божиновића - спев(1887)[3]
  • Жалосни тренуци краљице Наталије[4]
  • сачуван горе споменути стих из такмичења са Сељанчицом

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Градска библиотека "Вук Караџић" Алексинац Bookcase - Flip Book| AnyFlip”. anyflip.com. Приступљено 2024-03-25. 
  2. ^ Марковић, Димитрије; Marković, Dimitrije (1912). Кап отрова или Смрт Адама Богосављевића народног посланика. Београд: Издање књижаре Томе Јовановића. 
  3. ^ Марковић, Димитрије; Marković, Dimitrije (1887). Са гроба Љубе Дидића и Божиновића: догађај осамдесет треће године (7. izd. изд.). Београд: Књижарница Томе Јовановића. 
  4. ^ Марковић, Димитрије. Жалосни тренуци Краљице Наталије. Београд: Штампарија П. К. Танасковић.