Хинди (језик)

хинди
हिन्दी - Mānak Hindī
Изговор	/maːn̪ək ɦin̪d̪iː/
Говори се у	Индија
Број говорника	180 милиона (1991) (недостаје датум)
Језичка породица	индоевропски индо-ирански индо-аријски хинди хинди-урду хинди
Писмо	Деванагари
Званични статус
Службени језик у	Индија Фиџи (као Фиџи Хинди)
Признати мањински језик у	Гвајана (као Гвајански Хиндустански) Маурицијус Суринам (као Суринамски Хиндустански) Тринидад и Тобаго (као Тринидадски Хиндустански)
Регулише	Централна Хинди дирекција
Језички кодови
ISO 639-1	hi
ISO 639-2	hin
ISO 639-3	hin
Подручје у којем је Хинди матерњи језик   Остали индо-аријски језици

Хинди (हिन्दी) је индоевропски језик који се углавном говори у северној и централној Индији. Њему је сродан цели низ индо-аријских дијалеката - панџаби, синдски и гуџарати на северозападу; марати на југу; орија на југоистоку, бенгалски језик на истоку и непалски на северу.

Под појмом хинди се подразумева и стандардна верзија хиндустанског језика која је 26. јануара 1965. године постала службени језик Индије, уз дотадашњи енглески и још 21 језик наведен у индијском уставу.

Хинди се често наводи као супротност урдуу, још једној стандардној верзији хиндустанског језика који представља службени језик Пакистана и неколико индијских савезних држава. Основна разлика између два језика је у томе да је стандардно писмо хиндија девангари, те да му је речник очишћен од персијских и арапских речи, док се урду пише на персијском писму и садржи велики број персијских и арапских речи. Урду је понекад назив за све хиндустанске дијалекте осим стандардног језика.