Доњи Детлак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Доњи Детлак
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Општина Дервента
Становништво
Становништво
 — (2013) 430
Положај
Координате 44°57′41″ СГШ; 17°48′44″ ИГД / 44.9614° СГШ; 17.8122° ИГД / 44.9614; 17.8122Координате: 44°57′41″ СГШ; 17°48′44″ ИГД / 44.9614° СГШ; 17.8122° ИГД / 44.9614; 17.8122
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Доњи Детлак на мапи Босне и Херцеговине
Доњи Детлак
Доњи Детлак
Доњи Детлак на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број 053

Доњи Детлак је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Дервента које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 430 становника.

Географија[уреди]

Село је смештено између две реке. Са истока га запљускује мала река Лупљаница, а са запада и севера река Укрина. Лупљаница се улива у Укрину. Где се оне састају, престаје село Д. Детлак. То насеље се зове Саставци. Од тог места реке плове заједно према реци Сави. Лупљаница дели Д. Детлак од Рапцана и једним мањим делом од Календероваца. Укрина раздваја село од села Палацковаца, Смртица и Мисковаца. Кроз ова села, левом страном Укрине, пролази магистрални пут Дервента — Прњавор — Бања Лука.

Археолошки локалитет[уреди]

Насеље Доњи Детлак је веома богато археолошким локалитетима, од каменог доба, па све до попа Јовице, који је на овим крајевима подигао буну против турског зулума 1834. године. Археолог Милан Ђурђевић, приликом археолошких откопавања у равници, непосредно поред ријеке Укрине, пронашао је три урне са поклопцима, односно три гроба покојника из средњег бронзаног доба (1400—1200. п. н. е.), а пронађени су локалитети из римског доба.

На брду Репиште, налазило се се гробље из Средњег вијека са мраморима. Од три надгробна споменика — мрамора (које су некад људи звали Џиновско гробље), сасвим случајно очуван је само један, али далеко од мјеста гдје је било некад почивалиште, неког мјештанина из давнина. Археолог Милан Ђурђевић, потврдио је да тај камен — мрамор, највјероватније потиче из 14. вијека. Из средњег вијека, сасвим сигурно се зна да је постојао манастир у Детлаку. Тако су веома добро у камену удубљене, очуване манастирске испоснице ћелије — келије. Из овог манастира је пронађен још евхологин, писан 1628. године, на ком се заснива постојање манастира. На гробљу у Детлаку могу видјети, веома стари надгробни споменици. Испод данашње Цркве Светог Пророка Илије су амабарине — ћупови или каце укопане у камен. Према ријечима археолога Ђурђевића, ћелије су служиле монасима за обављање молитве, а амбари за чување хране.

Недавно је на дервентском подручју боравила екипа археолога из Музеја Републике Српске и Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске, у циљу обиласка археолошких локалитета из неолита и палеолита. Археолози Ивана Панџић, Љубица Срдић и Ивана Јовановић обишле су локалитет Зобиште и пронашле предмете примитивног каменог алата.

Становништво[уреди]

Према попису становништва из 1991. године, мјесто је имало 430 становника.

Демографија[1]
Година Становника
1961. 666
1971. 583
1981. 511
1991. 431

Референце[уреди]

  1. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Види још[уреди]