Општина Дервента

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Дервента
Грб Дервенте
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Дервента
Становништво
Становништво (2013.) Пад 27.404
Географске карактеристике
Површина 517 km2

Derventa municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Милорад Симић (СНСД)
Поштански број 74400
Позивни број 53
Крсна слава Велика Госпојина
Веб-сајт Општина Дервента

Општина Дервента је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине је насељено мјесто Дервента. Општина заузима површину од 517 km2. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 27.404 лица.[1]

Насељена мјеста[уреди]

Мапа насељених места општине Дервента

Подручје општине Дервента чине насељена мјеста:

Агићи, Беглуци, Бијело Брдо, Босански Дубочац, Брезици, Буковац, Буковица Велика, Буковица Мала, Бунар, Велика, Велика Сочаница, Врхови, Горња Бишња, Горња Лупљаница, Горњи Божинци, Горњи Вишњик, Горњи Детлак, Градац, Градина, Дажница, Дервента, Доња Бишња, Доња Лупљаница, Доњи Вишњик, Доњи Детлак, Дријен, Жеравац, Живинице, Зеленике, Календеровци Горњи, Календеровци Доњи, Ковачевци, Костреш, Кулина, Куљеновци, Луг, Лужани, Лужани Босански, Лужани Нови, Мала Сочаница, Мишинци, Мишковци, Модран, Осиња, Осојци, Пјеваловац, Појезна, Пољари, Поље, Рапћани, Станићи, Тетима, Трстенци, Туњестала, Церани, Црнча и Шушњари.

На подручју општине Дервента одлукама Скупштине општине Дервента образовано је 30 мјесних заједница:

Агићи, Беглуци, Бијело Брдо, Босански Дубочац, Бунар, Велика Сочаница, Горња Лупљаница, Горњи Вишњик, Горњи Детлак, Дервента I, Дервента II, Дервента III, Дервента „УКРИНА“, Доња Лупљаница, Доња Церани, Дријен, Календеровци Горњи, Костреш, Кулина, Лужани Босански, Мала Сочаница, Мишинци, Мишковци, Модран, Осиња, Осојци, Појезна, Поље, Трстенци, Црнча.

Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Дервента у цјелини, ушла је у састав Републике Српске.

Национални састав[уреди]

Националност[2] 1991. 1981. 1971.
Срби 22.938 (40,60%) 22.840 (40,06%) 23.124 (41,18%)
Хрвати 21.952 (38,86%) 23.629 (41,44%) 25.228 (44,93%)
Муслимани 7.086 (12,54%) 6.034 (10,58%) 6.548 (11,66%)
Југословени 3.348 (5,92%) 3.752 (6,58%) 575 (1,02%)
остали и непознато 1.165 (2,06%) 755 (1,32%) 666 (1,18%)
Укупно 56.489 57.010 56.141

Национални састав 2013. (коначни резултати БХАС)[уреди]

Етнички састав према попису из 2013.[1]
Срби
  
22.349 81,55 %
Хрвати
  
2.573 9,39 %
Бошњаци
  
1.895 6,91 %
Остали
  
277 1,01 %
Неизјашњени
  
310 1,31 %
укупно: 27.404

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Попис становништва у БиХ 2013.
  2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]