Бегеј
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. (11. 2024) |
| Bega Бегеј | |
|---|---|
Пловни Бегеј код насеља Житиште | |
| Опште информације | |
| Дужина | 256 km |
| Басен | 2.870 km2 |
| Пр. проток | 13 m3⁄s |
| Водоток | |
| Извор | Планине Појана Руска (рум. Poiana Ruscă), Румунија |
| Ушће | Тиса, код Титела |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е | |
| Притоке | Бега Лунканилор, Бега Појенилор, Нандреаска, Карпен, Икуј, Шопот, Вадана, Костеј, Зопана, Буња, Гладна, Кладова, Нијеређиш, Фадимак, Миниш, Главица, Киздија, Јосифалау, Мочур, Ваља Циганулуј, Гертеамош, Реметеа, Бехела, Стари Бегеј |
| Медији на Остави | |
Бегеј (рум. Bega, мађ. Béga) је река у Румунији и Србији.
Извире у планинама Појана Руска (Poiana Ruscă), које су део Карпата. Тече кроз румунске градове Фађет и Темишвар а у Србији кроз села Српски Итебеј, Нови Итебеј, Торак, Житиште, кроз град Зрењанин затим кроз села Ечка, Стајићево и Перлез.
Бегеј се улива у Тису код Титела.
Дужина Бегеја износи 254 km а од тога кроз Србију тече 75 km.
Прошлост
[уреди | уреди извор]

Бегеј је каналисан - регулисан за пловидбу, па су се извозници њиме много користили између два светска рата.[1] Пристаниште у Великом Бечкереку се налазило код зграде "Капетаније".
Почетком априла 1937. године набујали Бегеј, услед успора који је створио високи ниво Тисе, је поплавио град Петровград. Највише је страдало насеље Берберско, где је једна кућа пала.[2]
Притоке
[уреди | уреди извор]Највећи број притока Бегеј прима на територији Румуније. Најзначајније притоке поређане према ушћу у Бегеј од извора до ушћа:[3]
- Леве: Бега Лунканилор, Карпен, Шопот, Вадана, Зопана, Гладна, Главица
- Десне: Бега Појенилор, Нандреаска, Икуј, Костеј, Буња, Кладова, Нијеређиш, Фадимак, Миниш, Киздија, Јосифалау, Мочур, Ваља Циганулуј, Гертеамош, Реметеа, Бехела, Стари Бегеј
Од наведених притока једина коју Бегеј прима на територији Србије је Стари Бегеј који представља и његову највећу притоку.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Грујић, Б. (22. 8. 2019). „Ниче нови мост преко Бегеја”. Вечерње новости. Приступљено 22. 8. 2019.