Zgrada BIGZ-a

Из Википедије, слободне енциклопедије
Zgrada Državne štamparije (danas Zgrada BIGZ-a) u Beogradu
Zgrada BIGZ-a u Beogradu pogled sa ugla

Zgrada BIGZ-a u Beogradu je jedno od najpoznatijih arhitektonskih ostvarenja jugoslovenske moderne. Izgrađena je kao zgrada Državne štamparije između 1934. i 1941. godine[1] (temelji su osvećeni 27. novembra 1937.[2]), po projektu arhitekte Dragiše Brašovana u obliku ćiriličnog slova P, nalik na štamparsku mašinu.[3]

Zgrada Bigza se nalazi na Senjaku i dominira ovim delom grada i predstavlja orijentir i referentnu tačku.[4] U doba „zlatnog socijalizma“ BIGZ je zapošljavao skoro 3.000 ljudi. BIGZ je 1990-ih prepušten nemaru, da bi se poslednjih nekoliko godina u zgradu, pored nekoliko firmi, uselio veliki broj mladih umetnika, dizajnera, arhitekata, muzičara i di-džejeva.[5] Većinski vlasnik je Beogradski izdavačko-grafički zavod (BIGZ) koje izdaje prostor u zakup. Na 25.000 upotrebljivih metara kvadratnih (10.000 metara hodnika) zgrade nalaze se štamparije, skladišta, kancelarije, muzički studiji, likovni ateljei, zanatske i umetničke radionice, škola kapuere, radio-stanica, kulturni centar, cirkus...[3] S obzirom da je zgrada Bigza već godinama stecište mnogih slobodnih umetnika, smatra se nekom vrstom neformalnog kulturnog centra.[6]

Zgrada BIGZ-a je posebno značajna za novu srpsku scenu. U zgradi Bigza vežba više stotina bendova među kojima su: Štrebersi, DžDž, Metak Za Zlikovca, Autopark, Petrol, Repetitor, Sinestezija, Tobija, Damjan od Resnika, Bolesna Štenad, Vox Populi, Dažd, S.A.R.S. i mnogi drugi.[7][8] Muzičari BIGZ-a, organizovani u udruženje nazvano „Manekeni Bigza“, organizuju niz manifestacija, među kojima su Festivalito i Bigz na Povetarcu.[9]

Emisija Insajder televizije B92 je istraživala o nepravilnostima privatizacije BIGZ-a. Navodi se da je zemljište veličine jedan hektar, na kojem se nalazi zgrada BIGZ-a, ustupljeno je bez licitacije. BIGZ je 2007. godine, tokom privatizacije, na aukciji prodat firmi „Beta partners”, iza koje stoji srpski biznismen Petar Matić. Cena je bila oko tri i po miliona evra. Da je država zgradu kao građevinsko zemljište dala na licitaciju, grad bi zaradio višestruko. Lokacija na kojoj se nalazi zgrada BIGZ-a je u prvoj gradskoj zoni, gde je ar tada vredeo skoro 90.000 evra. Tako bi na aukciji jedan hektar zemljišta ovde potencijalno mogao biti plaćen i devet miliona evra.[10]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. Čitati / Pisati BIGZ: Fenomenologija zgrade, Приступљено 4. 5. 2013.
  2. "Vreme", 28. novembar 1937, str. 7. digitalna.nb.rs (pristup. 28.11.2015.)
  3. 3,0 3,1 Zgrada Bigza – oživeli kolos na Senjaku, Приступљено 4. 5. 2013.
  4. Zgrada BIGZ-a nije izgubila ništa od svoje aktuelnosti, Приступљено 4. 5. 2013.
  5. Zgrada BIGZ-a postaje hotel i biznis centar, Приступљено 4. 5. 2013.
  6. O Bigzu, Приступљено 4. 5. 2013.
  7. Zgrada je živa + Festivalito! 2, Приступљено 4. 5. 2013.
  8. Bigz na Povetarcu, Приступљено 4. 5. 2013.
  9. Nastavak manifestacije Bigz na Povetarcu, Приступљено 4. 5. 2013.
  10. Insajder, ponedeljak 23.05.2011, Приступљено 4. 5. 2013.

Spoljašnje veze[уреди]