Драгиња Рамадански

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Драгиња Рамадански
Датум рођења20 09 1953
Место рођењаСента, ФНР Југославија
НаградеНаграда Друштво књижевника Војводине (2000)

Награда Лаза Костић (2003)

Награда Милош Н. Ђурић (2004)

„Босиљак“ (2005)

„Pro urbe“ (2012)

Награда Друштво књижевника Војводине (2013)

"Стеван Сремац - Бал у Елемиру" (2020)

Драгиња Рамадански (Сента, 20. септембар 1953) је српска књижевница и преводилац.[1][2]

Биографија[уреди | уреди извор]

У Сенти је завршила гимназију. Студирала је на Филолошком факултету, Универзитета у Београду.[3] Магистрирала је 1985. године са темом Конструктивне особине прозе В. В. Розанова и докторирала 1992. године на Филозофском факултету у Новом Саду са темом Пародијски план романа Село Степанчиково Ф. М. Достојевског. На истом факултету је потом предавала руску књижевност и теорију пародије да би отишла у пензију као ванредни професор октобра 2018. године.[4]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Друштва књижевника Војводине (2000), за превод године (A. Genis, Tama i Tišina; Dovlatov i okolina)
  • „Лаза Костић“ (2003) на 9. међународном Салону књиге у Новом Саду (A. Genis, Kula vavilonska i Pavel Krusanov Ujed anđela)
  • „Милош Н. Ђурић“ (2004) за најбољи превод из области есејистике (A. Genis, Stočiću postavi se)
  • „Босиљак“ (2005), за преводилачки допринос мађарској књижевности (J. Siveri, Raspuklina)
  • „Pro urbe“ (2012) [5]
  • Друштва књижевника Војводине (2013) за превод године (Oto Tolnai, Kišinjevska ruža).
  • "Стеван Сремац - Бал у Елемиру" (2020) за Хумористичко-сатирично дело „Смоквин петолисник“ [6]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Снешко у тропима, Službeni glasnik, Akademska knjiga,  Beograd, Novi Sad, 2012.[7]
  • У потрази за фигурама (коаутор), зЕтна, Сента, 2012
  • Пародија у роману Село Степанчиково Ф.М. Достојевског, Филозофски факултет, Нови Сад, 2013 (електронска дисертација)[8]
  • Или не, аутобиографски и поетички есеји, Културни центар Нови Сад, 2018[9]
  • Kњижевне коњушњице, есеји о превођењу, Културни центар Нови Сад, 2021

Kњиге преведене са руског језика[уреди | уреди извор]

  • Ф. Сологуб, Сеновите приче, Соларис, Нови Сад, 1995
  • М. Башкирцева, Дневник 1873-1884, Матица српска, Нови Сад, 1996
  • В. Шкловски, Скакач, Летопис Матице српске, Нови Сад, 1996/1, 2-3,4
  • M. Цветајева, Пацоловац, Орбис, Кањижа, 1998[10]
  • А. Генис, Америчка азбука, Црвени хлеб, Геопоетика, Београд, 1999
  • А. Генис, Довлатов и околина, Геопоетика, Београд, 2000
  • А. Генис, Tама и тишина, Геопоетика, Београд, 2000
  • М. Епштејн, Очинство, Аурора, Нови Сад, 2001
  • М. Епштејн, Ново секташтво, Аурора, Нови Сад, 2001
  • В. Јерофејев, Енциклопедија руске душе, Геопоетика, Београд, 2001
  • П. Крусанов, Ујед анђела, Геопоетика, Београд, 2002
  • А. Генис, Кула вавилонска, Пејзажи, Колоплет, Геопоетика, Београд, 2002
  • В. Јерофејев, Пет река живота, Геопоетика, Београд, 2003
  • А. Генис, Вести из Едена, Геопоетика, Београд, 2003
  • А. Генис, Сточићу постави се, Геопоетика, Београд, 2004
  • В. Јерофејев, Добри Стаљин, Геопоетика, Бeoгraд, 2005
  • В. Козлов, Непознати СССР, сукоби народа и власти 1953-1985, Институт за историју, Београд, 2006
  • В. Јерофејев, De Profundis, Геопоетика, Београд, 2007
  • В. Сорокин, Дан опричника, Геопоетика, Београд, 2008
  • Ј. Шиферс, Смрћу смрт уништив, Дерета, Београд, 2009
  • Узводно од суза, Једанаест руских песникиња, преводна антологија, Академска књига, Нови Сад, 2009 [11]
  • А. Бушков, Владимир Путин, Од пуковника до капетана, Euro-Giunti, Београд, 2009
  • А. Генис, Храна, тло и крв, Геопоетика, Београд, 2009
  • Седов, В.В. Словени у прадавна времена, Академска књига, Нови Сад, 2012 (копреводилац)

Књиге преведене са мађарског језика[уреди | уреди извор]

  • К. Ладик, Икарова сенка, Оrpheus, Нови Сад, 2004 (копреводилац)
  • Ј. Сивери, Распуклина, Друштво књижевника Војводине, Нови Сад, 2005
  • И. Конц, Одабране песме, zEtna,Сента, 2007
  • Ј. Богдан, Латице, трн, Библиотека Нови Кнежевац, 2009
  • Т. Милер, Истинита прича, Академска књига, Нови Сад, 2011
  • У потрази за фигурама, zEtna, Сента, 2012
  • О. Толнаи, Кишињевска ружа, Академска књига, Нови Сад, 2013
  • П. Бендер, Пре првих мразева, Адреса, Нови Сад, 2014
  • И. Лакатош, Коцкоград, Одисеја, Београд, 2016
  • И. Лакатош, Тесла и Ема, Замало смртоносни зрак, Одисеја, Београд, 2017
  • И. Беседеш, Кокон, библиотека Карло Бијелицки, Сомбор, 2016
  • И. Лакатош, Тесла и Ема 2, Ракун који је хтео да опере цео свет, Одисеја, Београд, 2018
  • Група аутора (Бабич, Сич, Фалчик, Ладик), Флуид, zEtna, 2019
  • И. Беседеш, Злато земље Зарђаније[12]
  • О.Толнаи, SCANDAL, песме, КОВ, Вршац, 2020 (Европска награда)
  • А. Дамаскин, На масајској висоравни, Досије, Београд, 2021

Радови на српском језику[уреди | уреди извор]

  • Роман преиспитивање, приказ романа Воз савести Драгомира Дујмова, zEtna, 2006[13]
  • Од снимка до тумачења, приказ антологије руске приче 20. века, Летопис Матице српске, Нови Сад, 2006/јануар-фебруар[14]
  • Лепа Сомборкиња, zEtna, Сента, 2006 [15]
  • Адикти словесне купке, о прози Радована Бели Марковића, zEtna, 2006 [16]
  • Мртве ће у црне усне бела ноћ пољубити, приказ антологије руског самиздата, Летопис Матице српске, 2007/јануар-фебруар[17]
  • У животу као у трпилу, приказ Ватрогасца Тота И. Еркења, Летопис Матице српске, Нови Сад, 2007/јун [18]
  • Храна очева, приказ романа Harmonia caelestis П. Естерхазија, Летопис Матице српске, Нови Сад, 2007/јун [19]
  • Читати, писати, преводити (разговор са Савом Бабићем), Летопис Матице српске, Нови Сад, 2007/јун [20]
  • Кула од земље, камена и речи, Стваралачка оставштина Н. А. Љвова, Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад, 2008/74[21]
  • Авангарда као адут културе, Летопис Матице српске, 2010/април [22]
  • Уфачловани у чипку јуначке песме, Летопис Матице српске, 2011/јун [23]
  • Како превести хијероглиф (традуктолошка белешка), Славистика, Београд, Славистичко друштво Србије, Филолошки факултет, 2012 [24]
  • Nosce te ipsam, poetika devojačkog spomenara, Polja, Novi Sad, 2013/483 [25]
  • Метарeализам као чежња за светском натуром, Славистика, 2014/XVIII, Београд, 2014 [26]
  • Књижевна мистификација као стилогени алтер его епохе, Славистика, Београд, Славистичко друштво Србије, Филолошки факултет,  2013 [27]
  • Царева кухиња. Ка формалистiчког текстуализацији тела, Сусрет култура, Нови Сад, 2016 [28]
  • Барокизација губитништва, Koraci, broj 4–6/2017 [29]
  • Трагом богиње Клио, Летопис Матице српске, Нови Сад, 2016/новембар [30]
  • О једном раскошном тумачењу руске културе, Кораци, Крагујевац, 2018/3 [31]
  • Културолошка меморија једне заумне песме Игора Бахтерева, Зборник Матице српске за књижевност и језик, 2017/1 [32]
  • Барбара и Балтазар (танго жалузи), Поља, Нови Сад, 2017/506 [33]
  • Nomen est omen, Кораци, Крагујевац, 2019/7-9 [34]
  • Crveni plamen cinobera (od ikonopisaca do ikonoznalaca), Novi Sad, Létünk, 2019/2 [35]
  • Заузми позу, читај (и пиши) прозу, Поља, 2019/семтембар, октобар [36]
  • Две приче (Пустињски сурфер, Из прича моје мајке) Летопис Матице српске, Нови Сад, 2019/децембар [37]
  • Смоквин петолисник, zEtna, 2020 [38]
  • Видохват, zEtna, 2020[39]
  • Поводом пунолетства једног романа. Предилекције читања, Летопис Матице српске, јули/август 2021[40]

Радови на руском језику[уреди | уреди извор]

  • Утешительность круга, Дети Ра, Москва, 2011/6[41]
  • Листая два карманных словаря, Лексикограф без родины. Лексикограф в мундире, Слова, Смоленск, 2012/11[42]
  • Слова и словоподобия, Слова, Смоленск, 2013/12[43]
  • Продолжение следует, Слова, Смоленск, 2013/13[44]
  • Подмена подлинника, Стороны света, 2006/3[45]
  • Немезис поэзии, Марина Цветаева, Крысолов, Перевод на сербский, Стороны света, 2006/4[46]
  • Лицом к лицу с переводчиком, Стороны света, 2008/9 [47]

Радови на енглеском језику[уреди | уреди извор]

  • Red Bread by Alexander Genis, The Slavic and East European Journal, 2002/ 1[48]
  • Оn the Translator’s Retouch, Cardinal Points, Stosvet Publishing House, New York, 2010/12 [49]
  • Soviet Book of the Dead, Универзитет „Гоце Делчев“, Штип, Македонија Воронешки државен универзитет, Русија, Первая международная научная конференция, 2016 [50]

Радови на мађарском језику[уреди | уреди извор]

  • Időtáló modernség, Magyar napló, 2009/4 [51]
  • Útmutató az uroborosz etetéséhez, Ex Symposion, 2011/75[52]
  • Irodalmi (ló)istáló (a fordító jegyzetfüzetéből), Hungarológiai Közlemények 2015/1 [53]
  • Milorad Pavić puskini fleurje, Létünk, 2010/4 [54]
  • Forditás az egyéniség és a másság között, Létünk, 2011/1 [55]
  • A felvilágosodás postalova(i), Létünk, 2011/2 [56]
  • A hősi ének csipkéjébe kötözve, Létünk, 2011/3 [57]
  • Béke is és világ is, Létünk, 2012/2 [58]
  • A szavakat elszállni hagyni, Létünk, 2012/3 [59]
  • A kultúrák áthatása. Fordítások eredeti nélkül, Létünk, 2012/4 [60]
  • Nosce te ipsаm. Az emlékkönyv poétikája, Létünk, 2013/2 [61]
  • Tudományos tanácskozás mint a társadalom kulturális önfelismerése, Létünk, 2013/3 [62]
  • Drága Teó! Avagy a kultúra érzékisége, Létünk, 2015/4 [63]
  • Egyén és társadalom, Létünk, 2016/2 [64]
  • A cinóber piros lángja (az ikonfestőktől az ikonszakértőig), Létünk, 2019/2 [65]
  • Kleió istennő nyomában 1, Családi kör, 2018, április 19 [66]
  • Kleió istennő nyomában 2 Családi kör, 2018, április 26 [67]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Draginja Ramadanski Archives”. Akademska knjiga (на језику: српски). Приступљено 2022-01-12. 
  2. ^ „Драгиња Рамадански”. Просефест (на језику: српски). 2019-09-18. Приступљено 2022-01-12. 
  3. ^ „Draginja Ramadanski. Cardinal Points literary journal”. www.stosvet.net. Приступљено 2022-01-12. 
  4. ^ „Knjige | Prevodioci | Biografija | Draginja Ramadanski | Izdavačka kuća Odiseja”. www.odiseja.co.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-01-12. 
  5. ^ „A közös célokért együttes erővel”. Magyar Szó Online (на језику: мађарски). Приступљено 2022-01-12. [мртва веза]
  6. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanovaJMU Radio-televizija. „Dobitnici nagrada "Stevan Sremac - Bal u Elemiru"”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2022-01-12. 
  7. ^ „SNEŠKO U TROPIMA”. Akademska knjiga (на језику: српски). Приступљено 2022-01-12. 
  8. ^ Ramadanski, Draginja (2013). „Knjiga 3: PARODIJA U ROMANU SELO STEPANČIKOVO F. M. DOSTOJEVSKOG” (на језику: српскохрватски). 
  9. ^ „Ili ne”. Polja (на језику: српски). Приступљено 2022-01-12. 
  10. ^ „Мarina Cvetajeva: Pacоlоvac – Lirska satira”. www.zetna.org. Приступљено 2022-01-12. 
  11. ^ „ANTOLOGIJA DRAGINJE RAMADANSKI „UZVODNO OD SUZA””. Приступљено 2022-01-12. 
  12. ^ „Ištvan Besedeš: Zlato zemlje Zarđanije - Libreto operile kompozitora Ernea Verebeša - u prevodu Draginje Ramadanski”. www.zetna.org. Приступљено 2022-01-12. 
  13. ^ „Draginja Ramadanski: Roman preispitivanje”. www.zetna.org. Приступљено 2022-01-12. 
  14. ^ „Од снимка до тумачења, приказ антологије руске приче 20. века” (PDF). Летопис Матице српске. 
  15. ^ „Draginja Ramadanski: Lepa Somborkinja”. www.zetna.org. Приступљено 2022-01-12. 
  16. ^ „Draginja Ramadanski : Adikti slovesne kupke”. www.zetna.org. Приступљено 2022-01-12. 
  17. ^ „Мртве ће у црне усне бела ноћ пољубити, приказ антологије руског самиздата” (PDF). Летопис Матице српске. 
  18. ^ „У животу као у трпилу, приказ Ватрогасца Тота И. Еркења” (PDF). Летопис Матице српске. 
  19. ^ „Храна очева, приказ романа Harmonia caelestis П. Естерхазија” (PDF). Леопис Матице српске. 
  20. ^ „Читати, писати, преводити (Разговор са Савом Бабићем)” (PDF). Летопис Матице српске. 
  21. ^ „Кула од земље, камена и речи, Стваралачка оставштина Н. А. Љвова” (PDF). Зборник Матице српске за славистику. 
  22. ^ „Авангарда као адут културе” (PDF). Летопис Матице српске. 
  23. ^ „Уфачловани у чипку јуначке песме” (PDF). Летопис матице српске. 
  24. ^ „Славистика XVI (2012) – Славистичко друштво Србије” (на језику: српски). Приступљено 2022-01-12. 
  25. ^ „Nosce te ipsam, poetika devojačkog spomenara” (PDF). Поља. 
  26. ^ „Славистика XVIII (2014) – Славистичко друштво Србије” (на језику: српски). Приступљено 2022-01-12. 
  27. ^ „Књижевна мистификација као стилогени алтер его епохе” (PDF). Славистика. 
  28. ^ Ivana Živančević Sekeruš (2016). „Osmi međunarodni interdisciplinarni simpozijum "Susret kultura"”. digitalna.ff.uns.ac.rs. Приступљено 2022-01-12. 
  29. ^ „Prikaz knjige Mila Lompara „Pohvala nesavremenosti“ – Barokizacija gubitništva | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-01-12. 
  30. ^ „Трагом богиње Клио” (PDF). Летопис Матице српске. 
  31. ^ „О једном раскошном тумачењу руске културе”. Кораци. 
  32. ^ „Културолошка меморија једне заумне песме” (PDF). Летопис Матице српске. 
  33. ^ „Барбара и Балтазар (танго жалузи)” (PDF). Поља. 
  34. ^ „КОРАЦИ – Кораци” (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-12. 
  35. ^ „Crveni plamen cinobera (od ikonopisaca do ikonoznalaca)” (PDF). Létünk. 
  36. ^ „Заузми позу, читај (и пиши) прозу” (PDF). Поља. 
  37. ^ „Две приче (Пустињски сурфер, Из прича моје мајке)” (PDF). Летопис Матице српске. 
  38. ^ „Драгиња Рамадански: Смоквин петолисник”. www.zetna.org. Приступљено 2022-01-12. 
  39. ^ „Драгиња Рамадански: Видохват”. www.zetna.org. Приступљено 2022-01-12. 
  40. ^ „Поводом пунолетства једног романа” (PDF). Летопис Матице српске. 
  41. ^ „Литературно-художественный журнал «Дети Ра». № 6 (80), 2011”. detira.ru. Приступљено 2022-01-12. 
  42. ^ „Драгиня Рамадански - Сайт журнала "Слова"”. slova.name. Приступљено 2022-01-12. 
  43. ^ „Драгиня Рамадански - Сайт журнала "Слова"”. slova.name. Приступљено 2022-01-12. 
  44. ^ „Драгиня Рамадански - Сайт журнала "Слова"”. slova.name. Приступљено 2022-01-12. 
  45. ^ „ЖУРНАЛ 'СТОРОНЫ СВЕТА' №3: ДРАГИНЯ РАМАДАНСКИ. ПОДМЕНА ПОДЛИННИКА”. www.stosvet.net. Приступљено 2022-01-12. 
  46. ^ „Драгиня Рамадански. ЖУРНАЛ 'СТОРОНЫ СВЕТА' №9. ЛИЦОМ К ЛИЦУ С ПЕРЕВОДЧИКОМ.”. www.stosvet.net. Приступљено 2022-01-12. 
  47. ^ „Драгиня Рамадански. ЖУРНАЛ 'СТОРОНЫ СВЕТА' №9. ЛИЦОМ К ЛИЦУ С ПЕРЕВОДЧИКОМ.”. www.stosvet.net. Приступљено 2022-01-13. 
  48. ^ „Red Breadby Alexander Genis; Natalie Roy; Anthony Perry; Jamey Gambrell; Seth Graham; Matthew Guenther; Lisa Conathan; Beth Cassavell; John C. Smith; Lev Loseff | Review by: Draginja Ramadanski | download”. ur.booksc.eu. Архивирано из оригинала 13. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-13. 
  49. ^ „Draginja Ramadanski. Cardinal Points literary journal”. www.stosvet.net. Приступљено 2022-01-13. 
  50. ^ Ramadanski, Draginja (2016). „SOVIET BOOK OF THE DEAD”. ФИЛКО / FILKO (на језику: енглески). 1: 797—804. 
  51. ^ „Időtáló modernség” (PDF). Magyar napló. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 05. 2015. г. Приступљено 21. 12. 2021. 
  52. ^ „Útmutató az uroborosz etetéséhez” (PDF). Ex Symposion. 
  53. ^ „Hungarológiai közlemények 16. évf. 1. sz. (2015) - EPA”. epa.oszk.hu. Приступљено 2022-01-13. 
  54. ^ „Milorad Pavić puskini fleurje” (PDF). Létünk. 
  55. ^ „Forditás az egyéniség és a másság között” (PDF). Létünk. 
  56. ^ „A felvilágosodás postalova(i)” (PDF). Létünk. 
  57. ^ „A hősi ének csipkéjébe kötözve” (PDF). Létünk. 
  58. ^ „Béke is és világ is” (PDF). Létünk. 
  59. ^ „A szavakat elszállni hagyni” (PDF). Létünk. 
  60. ^ „A kultúrák áthatása. Fordítások eredeti nélkül” (PDF). Létünk. 
  61. ^ „Nosce te ipsаm. Az emlékkönyv poétikája” (PDF). Létünk. 
  62. ^ „Tudományos tanácskozás mint a társadalom kulturális önfelismerése” (PDF). Létünk. 
  63. ^ „Drága Teó! Avagy a kultúra érzékisége” (PDF). Létünk. 
  64. ^ „Egyén és társadalom” (PDF). Létünk. 
  65. ^ „A cinóber piros lángja (az ikonfestőktől az ikonszakértőig)” (PDF). Létünk. 
  66. ^ Yumpu.com. „Családi Kör, 2018. április 19.”. yumpu.com (на језику: мађарски). Приступљено 2022-01-13. 
  67. ^ Yumpu.com. „Családi Kör, 2018. április 26.”. yumpu.com (на језику: мађарски). Приступљено 2022-01-13. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгиња_Рамадански&oldid=27393540”