Драгослав Страњаковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгослав Страњаковић
Лични подаци
Датум рођења(1901-05-31)31. мај 1901.
Место рођењаУжице, Краљевина Србија
Датум смрти27. новембар 1966.(1966-11-27) (65 год.)
Место смртиБеоград, СФРЈ

Драгослав Страњаковић (Ужице, 31. мај 1901Београд, 27. новембар 1966) био је српски историчар, професор Београдског универзитета и потпредседник Српског културног клуба. За време Другог светског рата био је члан четничког Централног националног комитета. После рата осуђен је на временску казну.

Биографија[уреди | уреди извор]

Студије историје је завршио 1927. у Београду. За време свог наставничког занимања највише се бавио историјом 19. века и периодом владавине династије Обреновића.[1]

Од 1925. је радио као асистент на катедри за националну историју Филозофског факултета. Ванредни професор је постао уочи новог рата 1940. године. Био је такође ангажован и у Српском културном клубу као уређивач текстова.

За време окупације, наставио је да предаје на Београдском универзитету, али је ускоро напустио службу. Од тада, па све до почетка 1943. није активно деловао.

У јануару 1943. улази у састав београдског политичког Одбора Равногорског покрета, а затим и у Централни национални комитет Краљевине Југославије.

По успостављању нове послератне власти у Београду, Страњаковић се предаје. Ускоро је био и пензионисан а затим политички гоњен и затваран.

Затворску казну је издржао у Сремској Митровици. Поново се враћа у друштвену сферу 1954. године. Од 1955. радио је као предавач на Богословском факултету.[1]

Преминуо је 27. новембра 1966. у Београду.

Дела[уреди | уреди извор]

Поред ових књига написао и објавио близу 300 научних радова.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Страњаковић, Драгослав. Илија Гарашанин. Крагујевац : "Јефимија", 2005. стр. 587. ISBN 978-86-7016-053-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]