Драгољуб Вуксановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгољуб Вуксановић
Лични подаци
Датум рођења1908
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти1973
Место смртиБеоград, СФР Југославија
Уметнички рад
Пољесикарство

Драгољуб Вуксановић Београд, 1908Београд, 1973) био је српски сликар и ликовни педагог.

Биографија[уреди | уреди извор]

Драгољуб Вуксановић Вуксан је Уметничку школу у Београду завршио 1936. године. Радио је као професор ликовног васпитања у гимназијама у Лозници и Ужицу (до II светског рата) и Смедеревској Паланци у периоду између 1953. и 1965. године. Ратне године провео је прво као сликар „Ужичке републике“, а потом у заробљеништву у Норвешкој.[1]

Најпознатији је по оснивању првог Партизанског атељеа у ослобођеном Ужицу, октобра и новембра 1941. на иницијативу врховног штаба НОВ и ПОЈ. У атељеу су, поред Вуксановића, радили и Пиво Караматијевић, Бора Барух, Бранко Шотра, вајари Владета Пиперски и Владета Петрић. Млади Јурица Рибар радио је на издавању листа "Омладинска борба".[2]

Вуксановић је сликао илустрације за новине, клишее за штампу, разне транспаренте, портрете бораца и курира из партизанских одреда. Сликао је још портрете класика марксизма и познате револуционаре који су били у Лепоглави, Митровици и у другим тамницама предратне Југославије. Сликао је низ плаката и цртежа великог формата за прославу Октобароке револуције и изградње Совјетског Савеза.[1]

Пиво Караматијевић и Вуксановић су пренели Партизански атеље из хотела ,,Палас" у једну већу просторију у поткровљу хотела „Златибор" у Ужицу. После битке на Кадињачи и Вуксановић је заробљен у околини Ужица и послат у концентрациони логор у Норвешкој где је остао до краја рата.[1]

Већина Вуксановићевих сачуваних радова налази се данас у Војном музеју на Калемегдану у Београду.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г ВУКСАНОВИЋ, Драгољуб. „ПАРТИЗАНСКИ АТЕЉЕ У УЖИЦУ 1941.” (PDF). Приступљено 26. април 2024. 
  2. ^ „EL MUNDO SEFARAD: Reci Na Otvaranju Izlozbe”. elmundosefarad.wikidot.com. Приступљено 2024-04-26.