Дупљајска колица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вотивна колица из Дупљаје (Народни музеј, Београд)

Дупљајска колица су назив за двоја колица која су откривена почетком 20. века у Банату, месту Дупљаја, по коме су и добила назив.[1] Милекер је сматрао да су нађена пре 1903. године у североисточном делу локалитета. Откривена су двоја колица од теракоте која припадају жутобрдској култури, дакле потичу из средњег бронзаног доба. Према претпоставкама, стара су око 3.500 година. Једна колица су са три точка и у њих су упрегнуте патке. Уз њих је нађен и поклопац. На другим колицима руда је поломљена, па имају само два точка. На колицима су људске фигуре, али са птичјим кљуном. Фигуре су представљене са звонастом сукњом и накитом који је урезан. И колица и точкови и идол (људска фигура) су богато украшени урезаним спиралама, круговима, шрафираним троугловима и другим геометријским мотивима, а на четири места и прастарим соларним симболом, такозваном свастиком, односно кукастим крстом.

Међутим, постоји и сумња у аутентичност налаза због необичне конструкције колица и приказивања фалоса испод сукње. Народна прича каже да су колица пронашли сељани из Дупљаје, али да су то били само парчићи. Леонард Бем, колекционар из Беле цркве је препознао њихову праву вредност, па их уз нечију занатску помоћ реконструисао. То је урађено тако стручно да се до данас не може са сигурношћу тврдити који део је аутентичан, а који је накнадно додат. Леонардов син Карл је 1929. продао оба примерка: већи Народном музеју у Београду, а мањи вршачком музеју.

Дупљајска колица су обредни предмет изузетног верског значаја за преисторијски култ тог доба и говоре о тадашњим сложеним религиозним концепцијама. Специфична су у односу на каснија бронзана птичја колица из Немачке, Данске и Румуније, јер попут њих нису симетрична, односно иста са предње и задње стране.

Извори[уреди]

  1. ^ Срејовић, Драгослав (1997). Археолошки лексикон: Преисторија Европе, Африке и Блиског истока, грчка, етруска и римска цивилизација. Савремена администрација. стр. 237. ISBN 978-86-387-0536-8. 

Литература[уреди]

  • Срејовић, Драгослав (1997). Археолошки лексикон: Преисторија Европе, Африке и Блиског истока, грчка, етруска и римска цивилизација. Савремена администрација. стр. 237. ISBN 978-86-387-0536-8. 

Спољашње везе[уреди]