Дубовачко-жутобрдска група

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дубовачко-жутобрдска култура
Dubovac zuto brdo culture-sr.png
Територијално простирање групе
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа, Балкан
Земља Србија, Румунија, Бугарска
Главни локалитет Дубовац и Жуто Брдо
Друштво
Језик индоевропски
Религија поштовање Велике Мајке
Друштвено уређење родовско земљорадничко друштво
Период
Историјско доба бронзано доба
Настанак 15. век пне
Престанак 13. век пне
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of None.svg Ватинска култура - Flag of None.svg
Портал:Археологија

Дубовачко-жутобрдска група је културна група бронзаног доба, заступљена у јужном Банату, делу српског Подунавља и источној Србији.

У Румунији је ова група позната као Гирла Маре (Girla Mare), а у Бугарској Орсоа или Ново Село. Термин дубовачко-жутобрдска група увео је археолог Милутин Гарашанин.

Налази ове групе су врло рано ушли у европску археолошку литературу, због изузетне естетске вредности керамике и пластике. Крајем 19. века у Народни музеј у Београду стиже познати идол из Кличевца, који је уништен у бомбардовању Београда у 1. светском рату. О кличевачкој некрополи је писао Милоје Васић.

Дупљајска колица, такође чувени налаз ове културе, откривена су у периоду између два светска рата.

Периодизација[уреди]

Временски ова група припада периоду раног и средњег бронзаног доба, а једним делом и периодима БрД (по хронологији Д. Гарашанина) и Халштат А1.

Локалитети[уреди]

Локалитети ове културне групе су:

Насеља[уреди]

Насеља се налазе на речним терасама Дунава и притока и углавном су једнослојна. Нема поузданих података о облицима зграда.

Сахрањивање[уреди]

Практикована су оба ритуала сахрањивања: кремација (са урнама поклопљеним зделама) и инхумација (спорадично). У гробовима поред урни често су налажене и друге керамичке посуде, негде и фигурине звонастог типа. Јављају се два типа урни:

  • етажне са две или четири дршке
  • крушколике са белом инкрустацијом

Керамика[уреди]

Керамика је фине фактуре, од добро пречишћене земље. Судови су глачани након печења. Од облика, најчешћи су:

  • биконичне урне са конкавним вратом и разгрнутим ободом које на трбуху имају четири наспрамно постављене ушице
  • мање биконичне амфоре са цилиндричном ногом и двема ушицама
  • дубоке зделе
  • биконичне шоље са тракастом дршком која прелази обод
  • двојне посуде

Орнамент је рађен оштрим и танким урезивањем са белом инкрустацијом и жигосањем. Мотиви су троуглови, концентрични кругови, ромбови, меандри, гирланде, симетрично распоређени.

Пластика[уреди]

Ова културна група се одликује богатом пластиком украшеном истим мотивима као керамика. Најчешћи облици пластике су:

  • Антропоморфне фигурине су звонастог типа.

Већа пажња је посвећена декорацији одеће него лица.

Најпознатији налази[уреди]

Најпознатији налази ове групе су:

  • Кличевачки идол - уништен у Првом светском рату.
  • Колица из Дупљаје - оба сачувана примерка приказују божанство на колима која вуку барске птице. Божанство је мушког пола одевено у звонасту сукњу. Уз колица је нађен и глинени поклопац.

Метални налази[уреди]

Од металних налаза издвајају се секире. Секире угарског типа су ретке, замењују их секире новог типа тзв. Келтови. Новина су копља са пламенастим врхом, српови, ножеви са кривим сечивом.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Праисторија Југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1986.