Дубовачко-жутобрдска група
| Дубовачко-жутобрдска култура | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Средња Европа, Балкан | ||
| Земља | Србија, Румунија, Бугарска | ||
| Главни локалитет | Дубовац и Жуто Брдо | ||
| Друштво | |||
| Језик | индоевропски | ||
| Религија | поштовање Велике Мајке | ||
| Друштвено уређење | родовско земљорадничко друштво | ||
| Период | |||
| Историјско доба | бронзано доба | ||
| Настанак | 15. век п. н. е. | ||
| Престанак | 13. век п. н. е. | ||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
| ← Ватинска култура | Халштатска култура → | ||
| Портал Археологија | |||
Дубовачко-жутобрдска група је културна група бронзаног доба, заступљена у јужном Банату, делу српског Подунавља и источној Србији.
У Румунији је ова група позната као Гирла Маре (Girla Mare), а у Бугарској Орсоа или Ново Село. Термин дубовачко-жутобрдска група увео је археолог Милутин Гарашанин.
Налази ове групе су врло рано ушли у европску археолошку литературу, због изузетне естетске вредности керамике и пластике. Крајем 19. века у Народни музеј у Београду стиже познати идол из Кличевца, који је уништен у бомбардовању Београда у 1. светском рату. О кличевачкој некрополи је писао Милоје Васић.
Дупљајска колица, такође чувени налаз ове културе, откривена су у периоду између два светска рата.
Периодизација[уреди | уреди извор]
Временски ова група припада периоду раног и средњег бронзаног доба, а једним делом и периодима БрД (по хронологији Д. Гарашанина) и Халштат А1.
Локалитети[уреди | уреди извор]
Локалитети ове културне групе су:
- Дубовац код Ковина,
- Жуто Брдо,
- Дупљаја,
- Орешац,
- Костол,
- Кличевац,
- Мала Врбица,
- Корбово,
- Велесница у источној Србији.
Насеља[уреди | уреди извор]
Насеља се налазе на речним терасама Дунава и притока и углавном су једнослојна. Нема поузданих података о облицима зграда.
Сахрањивање[уреди | уреди извор]
Практикована су оба ритуала сахрањивања: кремација (са урнама поклопљеним зделама) и инхумација (спорадично).
У гробовима поред урни често су налажене и друге керамичке посуде, негде и фигурине звонастог типа.
Јављају се два типа урни:
- етажне са две или четири дршке
- крушколике са белом инкрустацијом
Керамика[уреди | уреди извор]
Керамика је фине фактуре, од добро пречишћене земље. Судови су глачани након печења.
Од облика, најчешћи су:
- биконичне урне са конкавним вратом и разгрнутим ободом које на трбуху имају четири наспрамно постављене ушице
- мање биконичне амфоре са цилиндричном ногом и двема ушицама
- дубоке зделе
- биконичне шоље са тракастом дршком која прелази обод
- двојне посуде
Орнамент је рађен оштрим и танким урезивањем са белом инкрустацијом и жигосањем. Мотиви су троуглови, концентрични кругови, ромбови, меандри, гирланде, симетрично распоређени.
Пластика[уреди | уреди извор]
Ова културна група се одликује богатом пластиком украшеном истим мотивима као керамика.
Најчешћи облици пластике су:
- Антропоморфне фигурине су звонастог типа.
Већа пажња је посвећена декорацији одеће него лица.
Најпознатији налази[уреди | уреди извор]
Најпознатији налази ове групе су:
- Кличевачки идол — уништен у Првом светском рату.
- Колица из Дупљаје — оба сачувана примерка приказују божанство на колима која вуку барске птице. Божанство је мушког пола одевено у звонасту сукњу. Уз колица је нађен и глинени поклопац.
Метални налази[уреди | уреди извор]
Од металних налаза издвајају се секире.
Секире угарског типа су ретке, замењују их секире новог типа тзв. Келтови. Новина су копља са пламенастим врхом, српови, ножеви са кривим сечивом.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Дупљајска колица, Народни музеј, Београд[мртва веза]
- Градски музеј Вршац
- Хронологија и периодизација
Литература[уреди | уреди извор]
- Праисторија Југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1986.
