Национални парк Ловћен

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Национални парк Ловћен
IUCN категорија II (национални парк)
Lovćen national park, Primorska Planinarska Transverzala, Montenegro 107.jpg
Поглед на национални парк
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Ловћен
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Ловћен
Мјесто Црна Гора
Најближи градЦетиње
Координате42°23′58″N 18°48′36.5″E / 42.39944° СГШ; 18.810139° ИГД / 42.39944; 18.810139Координате: 42°23′58″N 18°48′36.5″E / 42.39944° СГШ; 18.810139° ИГД / 42.39944; 18.810139
Површина6.220 ha
Основано1952. године
Управљачко тијелоЦрна Гора

Национални парк Ловћен се налази у Црној Гори, медитеранској држави у југоисточном делу Европе. Национални парк обухвата централни и највиши део ловћенског масива, површине 6.220 хектара. Проглашен је Националним парком 1952. године.

Смештен у југозападном делу Црне Горе, уздиже се са ивица јадранског басена, затварајући тако дуге и вијугаве бокељске заливе, чинећи залеђе древном поморском граду Котору.

На релативно узаном простору срећу се бројни и разноврсни облици рељефа, наглашени у средишњем делу планине, где се Ловћен највише издигао Штировником и Језерским врхом. Падине планине су камените, са бројним шкрапама, јамама и дубоким вртачама, дајући крајолицима специфичан изглед.

Налазећи се на граници две сасвим различите природне целине, мора и континента, Ловћен трпи утицаје оба климатска типа. Специфичан спој животних услова условио је развој разноврсних биолошких система.

На подручју овог националног парка значајну вредност чини културно-историјско наслеђе. Својеврстан архитектонски реликт, вредан пажње, представљају чувене ловћенске серпентине. Стари пут од Котора вијуга уз Ловћен до Његуша, живописног планинског села, у којем се налазе родне куће Петра II Петровића Његоша, знаменитог црногорског владике и песника из 19. века и последњег владара Црне Горе, краља Николе I Петровића.

Ловћенски крај обилује бројним елементима народног градитељства. Аутентичне су старе куће и сеоска гумна, као и колибе у катунима – летњим сточарским насеобинама. Са видиковца, у непосредној близини, пружа се поглед на Бококоторски залив и Катунску нахију коју је Бернард Шо, када је угледао, назвао Камено море.

Кроз Национални парк пролази пут Цетиње—Његуши—Котор, познат у народу и као Которске канице, први колски пут направљен у Црној Гори. Званичан назив овог пута је Регионални пут Р-1. Дугачак је 36.3 км, а широк највећим делом 5 м.[1]

Маузолеј[уреди | уреди извор]

Најмонументалнији споменик националног парка Ловћен је Његошев маузолеј, подигнут на Језерском врху, месту које је овај истакнути песник и мислилац још за живота изабрао за вечни починак.

Петар II Петровић Његош је још за живота саградио на Језерском врху капелицу у којој је доцније и сахрањен. По аустријској окупацији Црне Горе у време Првог светског рата, ова је црква срушена (и Његошево тело пренето у Цетињски манастир) да би поново била обновљена у време краља Александра, двадесетих година 20. века. Године 1970. тадашња комунистичка власт у Црној Гори је почела припреме за њено рушење и изградњу маузолеја који је у стилу Бечке сецесије замислио вајар Иван Мештровић.

Југословенска јавност се узбунила и масовно протестовала против кршења Његошеве последње воље и рушења скромне задужбине у корист монументалне грађевине какву Његош никада не би желео.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Martinović, Jovan J. (14. 10. 2017). „Kotorske kanice (serpentine)”. Boka News. Приступљено 16. 12. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]