Тара (река)
| Тара | |
|---|---|
.jpg) Клисура Таре | |
| Опште информације | |
| Дужина | 146,4 km |
| Басен | 1.853 km2 |
| Пр. проток | 25 m3⁄s |
| Слив | Црноморски |
| Водоток | |
| Ушће | Дрина |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Црна Гора Босна и ХерцеговинаРепублика Српска |
Тара је река у Црној Гори и Босни и Херцеговини (Република Српска). Настаје од две речице Опасанице и Веруше испод планине Комови. Последњих 40 km водотока и кањона Таре налази се у Босни и Херцеговини тј. Републици Српској, а на неколико места чини и границу између две државе. На Шћепан пољу, код саставка са реком Пивом сачињава реку Дрину. Углавном у Црној Гори позната је као „Суза Европе“. У целом току вода из реке се до скора могла користити за пиће.
Кањон реке Таре по неким наводима на свом највишем месту дубок је 1.333 m што га чини једним од најдубљих у Европи. Мање је вероватно веровање да је клисура по дубини или дужини друга у свету, после кањона реке Колорадо. Сама Тара је дугачка 146,4 km[1], са просечним падом 4,5 m/km, са површином слива 1.853 km². Река Валбона у Проклетијама на делу свог тока има проток воде чак двадесет пута већи од Таре код моста на Ђурђевића Тари. Већи део реке Таре (укључујући њен кањон) је под УНЕСКО-вом заштитом као издвојени део Националног парка Дурмитор. Ова река је идеална за сплаварење, рафтинг и риболов (посебно у делу крај Колашина где је идеална за мушичарење). Најатрактивнији део за сплаварење, рафтинг је последњих 25 km речног тока и кањона.
Мост на Ђурђевића Тари је дуг 365 m, грађен је од 1937. до 1940. године. Пројектовао га је Мијат Тројановић.[2]
Светски конгрес географа у Единбургу 1984. године једногласно је поздравио акцију за спас Таре. Један од првих који се залагао за заштиту реке Таре и био против изградње хидроелектране на њој био је географ Милорад Васовић. Он је у септембру 2004. године невладиној организацији „Мост“ предао документ подршке 562 научника из Европе и света. Резултат кампање „Нећу бару, хоћу Тару“ био је усвајање „Декларације о заштити реке Таре“ у скупштини Црне Горе 14. децембра 2004. године.[тражи се извор].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Staničić I. (ed.) Crna gora u brojkama. Podgorica:Zavod za statistiku. 2006. ISBN 978-86-85581-15-1. стр. 3. Архивирано на сајту Wayback Machine (24. новембар 2007), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Творац моста заточен, рушитељ опеван („Вечење новости“, 18. август 2013)
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Тара на Викимедијиној остави. |