Тара (река)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Уколико сте тражили кањон реке, погледајте чланак Кањон реке Таре.
За другу употребу, погледајте страницу Тара.
Тара
Kanjon Tare (2006).jpg
Клисура Таре
Опште информације
Дужина146,4 km
Басен1.853 km2
Пр. проток25 ​m3s
СливЦрноморски
Водоток
УшћеДрина
Географске карактеристике
Држава/е Црна Гора
 Босна и Херцеговина
Република Српска
Лагано спуштање под водом у реци Тари. Дно покривено шљунком и камењем.

Тара је река у Црној Гори и Босни и Херцеговини (Република Српска). Настаје од две речице Опасанице и Веруше испод планине Комови. Последњих 40 km водотока и кањона Таре налази се у Босни и Херцеговини тј. Републици Српској, а на неколико места чини и границу између две државе. На Шћепан пољу, код саставка са реком Пивом сачињава реку Дрину. Углавном у Црној Гори позната је као „Суза Европе“. У целом току вода из реке се до скора могла користити за пиће.

Кањон реке Таре по неким наводима на свом највишем месту дубок је 1.333 m што га чини једним од најдубљих у Европи. Мање је вероватно веровање да је клисура по дубини или дужини друга у свету, после кањона реке Колорадо. Сама Тара је дугачка 146,4 km[1], са просечним падом 4,5 m/km, са површином слива 1.853 km². Река Валбона у Проклетијама на делу свог тока има проток воде чак двадесет пута већи од Таре код моста на Ђурђевића Тари. Већи део реке Таре (укључујући њен кањон) је под УНЕСКО-вом заштитом као издвојени део Националног парка Дурмитор. Ова река је идеална за сплаварење, рафтинг и риболов (посебно у делу крај Колашина где је идеална за мушичарење). Најатрактивнији део за сплаварење, рафтинг је последњих 25 km речног тока и кањона.

Мост на Ђурђевића Тари је дуг 365 m, грађен је од 1937. до 1940. године. Пројектовао га је Мијат Тројановић.[2]

Светски конгрес географа у Единбургу 1984. године једногласно је поздравио акцију за спас Таре. Један од првих који се залагао за заштиту реке Таре и био против изградње хидроелектране на њој био је географ Милорад Васовић. Он је у септембру 2004. године невладиној организацији „Мост“ предао документ подршке 562 научника из Европе и света. Резултат кампање „Нећу бару, хоћу Тару“ био је усвајање „Декларације о заштити реке Таре“ у скупштини Црне Горе 14. децембра 2004. године.[тражи се извор].

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]