Душан Анђелковић (књижевник)

За друге употребе, погледајте Душан Анђелковић (вишезначна одредница).

Душан Анђелковић
Лични подаци
Датум рођења	(1910-07-28)28. јул 1910.
Место рођења	Београд, Краљевина Србија
Датум смрти	6. мај 1997.(1997-05-06) (86 год.)
Место смрти	Београд, Србија, СР Југославија
Књижевни рад
Најважнија дела	Таван, Деца и рибе, Победник, Аписова ружа
Награде	Награда Телеграма, Загреб; Награда Радио Београда; Награда СКЗ „Душан Баранин“

Душан Анђелковић (Београд, 28. јул 1910. — Београд, 6. мај 1997) био је српски и југословенски књижевник.

Биографија

Душан Анђелковић је рођен у Београду, 28. јула 1910, од оца Димитрија и мајке Косаре. Одрастао је у Савамали (у "Три кључа", крај изнад некадашње Баре Венеције). У Београду је завршио гимназију, стручну школу Министарства финансија и Економски факултет. Радио је унутрашњости Србије, а после Ослобођења 1944. године у синдикату, Издавачком предузећу "Рад" и Савезном извршном већу.

У Четвртој београдској гимназији у Београду историју му је предавао Милош Црњански, а српски језик и књижевност Момчило Настасијевић, што је, по његовим речима, утицало да већ у шеснаестој години објави своју прву песму и да се касније посвети писању.

Пре Другог светског рата објављивао је песме по многим листовима и часописима, поред осталих у Летопису Матице српске и у Српском књижевном гласнику. Само мањи део тих песама обухваћен је првом објављеном збирком.

У романима обухвата бурно време од 1900. године до краја 20. века и описује углавном Београд, нарочито део у којем је одрастао — крај око "Три кључа" у Савамали (сада Сарајевска улица), Бару Венецију и такозвану Лудничку башту, коју у својим романима сматра симболом живота.

Био је ожењен Маријом (1910—2005), са којом има децу Миливоја (р. 1940, такође књижевник) и Владимира (1946).

Дела

Поезија

• Вечно жито, збирка песама, издање аутора, Београд, 1938. COBISS.SR-ID 23753991 у Народној библиотеци Србије
• Зидови од сунца, збирка песама, „Рад“, Београд, 1958. COBISS.SR-ID 46665479 у Библиотеци Матице српске;
• Брадати анђели, збирка песама (постхумно), Београд, 1997. године

Романи

• Таван, роман, „Отокар Кершовани“, Ријека, 1963. COBISS.SR-ID 63399687 у Библиотеци Матице српске;
• Деца и рибе, роман, „Отокар Кершовани“, Ријека, 1965. COBISS.SR-ID 94135303 у Библиотеци Матице српске;
• Путовања у Нови Сад, роман, Матица српска, Нови Сад, 1977;
• Скок, роман, „Слово љубве“, Београд 1978. COBISS.SR-ID 11820039 у Библиотеци Матице српске;
• Златно средиште света, роман, Матица српска. . Нови Сад. 1989. ISBN 978-86-363-0139-5.  (Брош.);
• Лудничка башта, роман, „Књижевне новине“. . Београд. 1990. ISBN 978-86-391-0093-3. ;
• Аписова ружа, роман, Српска књижевна задруга. . Београд. 1992. ISBN 978-86-379-0346-8. 

Радио драме

• Велики играч, радио-драма, Радио Београд, емитована 14. 12. 1968 и 18. 8. 1969. године;
• Победник, радио-драма, Радио Београд, 1974;
• Божанство, радио драма (постхумно), Радио Београд, лето 2005. године.

Дела у рукопису

Оставио је завршене рукописе: романе Мач истрошених корица, Бело доба, Смешећи се као Јапанац и Ноћне птице лепо певају; збирку приповедака Невидљива лица (или Невидљива љубав); радио-драме 'Камион већи него кућа и Бунтовник.

Награде

• На конкурсу Телеграма, Загреб, 1963. године за роман Таван;
• На конкурсу Телеграма, Загреб, 1965. године за роман Деца и рибе;
• На конкурсу Радио Београда 1974. године за радио-драму Победник;
• Награда „Душан Баранин“ Српске књижевне задруге 1992. године за роман Аписова ружа.

Литература

• Милутин Срећковић: „Лудничка башта - библиотека Књижевне новине“, Књижевне новине, Београд, 1990.
• Љиљана Шоп: „Аписова ружа“, Српска реч, 1995.
• Марко Недић: „Аписова ружа“, Књижевне новине, бр. 892, 15. септембар 1994.
• Марко Недић: „Ненаметљиви романсијер Београда“, Књижевне новине, бр. 954, 15. јун 1997.

Спољашње везе

• Душан Анђелковић (1910—1997), био-библиографија, поезија, изводи из критика, веза за изводе из романа Амика.рс