Егзотоксин

Из Википедије, слободне енциклопедије

Егзотоксин је хемијкса супстанца коју излучују микроорганизми: бактерије, гљиве, алге и протозое. Ове супстанце су у стању да изазову изумирање ћелија организма или поремећај њихове функције. На тај начин настају многе болести.

Егзотоксини су ротеинске природе, па су због тога термолабилни. У дигестивном тракту, нарочито у желуцу, подлијежу денатурацији од стране хлороводоничне киселине. У организам се уносе парентерално. Јако су токсични. Јачина се изражава у облику ЛД 50 (најмања количина токсина која за најкраће вријеме убије 50 процената лабораторијских животиња, у експерименту под строго контролисаним условима).

Подела[уреди]

Подела егзотоксина може се извршити на основу врсте ћелија на коју они делују. Тако нпр. неуротоксин делује на нервне ћелије, ентеротоксин на ћелије црева (ентероците), хематотоксин на ћелије крви, а цитотоксин на више типова ћелија.

Подела егзотоксина може се извршити и на основу њихове структуре: АБ токсини, мембрански токсини и суперантигени токсини.

АБ токсини[уреди]

Састоје се из 2 подјединице:Б или везујуће (енгл. binding), која је већа и А (активне), која изазива дејство. У ову групу спадају токсини дифтерије, колере и тетануса.

АБ токсин ћелијски специфитет механизам дејства улога у болести
токсин дифтерије делује на више различитих ћелија АДП-фосфорибозил трансфераза. Услед преношења АДП-рибозе инактивира фактор елонгације 2 у процесу синтезе протеина (транслација) изумирање ћелија слузокоже респираторног система. Оштећења мишићних ћелија срца, бубрега, пареза нерава
токсин колере ћелије цревне слузокоже (ентероцити) АДП-рибозилтрансфераза. Преношење АДП-рибозе на протеин Г, активација аденил циклазе и синтеза цАМП-а, што изазива секрецију електролита и воде у лумен црева масивна, водена дијареја, поремећаји ацидо-базне равнотеже
токсин тетануса нервне ћелије, синапсе металопротеаза, разлаже протеине који учествују у ослобађању инхибишућих неуротрансмитера у предњим роговома кичмене мождине повишен мишићни тонус, грчеви попречно-пругастих мишића

Мембрански токсини[уреди]

Ова група токсина уништава биолошке мембране тако што буше отворе (поре) у њима или ензиматсли разлажу фосфолипиде ћелијских мембрана (делују као фосфолипаза). У ову групу спадају алфа токсин, кога секретују неке клостридије и листериолизин, кога секретју листерије.

Мембрански токсини ћелијски специфитет механизам дејства улога у болести
алфа токсин делује на више различитих ћелија фосфолипаза лизирање (разлагање) ћелија
Листериолизин делује на више различитих ћелија буши поре у ћелијској мембрани уништавање мембране фагозома (везикула после фагоцитозе) и ослобађање фагоцитованих листерија из белих крвних зрнаца

Суперантигени токсини[уреди]

Овде припада токсин златног стафилокока лат. Staphylococcus aureus који изазива токсични шок синдром.

Суперантигени токсини ћелијски специфитет механизам дејства улога у болести
токсин синдрома токсичног шока делује на бела крвна зрнца: Т-лимфоците и макрофаге стимулише стварање и ослобађање медијатора запаљења из ових ћелија повичена температура, егзантем (осип), пад крвног притиска

Види још[уреди]

Литература[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).