Едвин Садерленд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Едвин Садерленд
Пуно име Едвин Хардин Садерленд
Датум рођења (1883-08-13)13. август 1883.
Место рођења Гибон (Небраска)
Датум смрти 11. октобар 1950.(1950-10-11) (67 год.)
Место смрти Блумингтон (Индијана)

Едвин Хардин Садерленд (Гибон, Небраска 13. август 1883 — 11. октобар 1950. Блумингтон, Индијана) је био амерички социолог. Он се сматра једним од најутицајнијих криминолога 20. века. Био је социолог симболичке интеракционистичке школе мишљења и најпознатији по дефинисању чиновничког криминала и диференцијалне асоцијације, опште теорије криминала и деликвенције. Садерленд је стекао докторат социологије на Универзитету у Чикагу 1913. године.

Порекло и рано образовање[уреди]

Садерленд је одрастао и студирао у Отави, Канзасу и Гранд Ајланду, Небрасци. Године 1904. дипломирао је на Гранд Ајланд Колеџу, а након тога подучавао је латински, грчки, историју и стенографију две године у Сијукс Фалс колеџу у Јужној Дакоти. 1906. године, напустио је Сијукс Фалс да би уписао постдипломске студије на Универзитету у Чикагу на којем је докторирао 1913. године. Он је променио главни предмет, са историје је прешао на социологију и политичку економију.[1] Већи део његових студија био је под утицајем школе чикашког приступа проучавања криминала, који је нагласио социјалне и физичке факторе животне средине, а не генетска или лична својства, као детерминанте људског понашања.[2]

Каријера[уреди]

Садерлендов историјски значај је у томе што је увео (у обраћању Америчком удружењу за социологију 27. децембра 1939., под називом Криминал белог оковратника) концепт криминала белог оковратника, концепт који руши постојеће предрасуде да аристократе не могу да погреше (што је најпознатије изражено у старинском правном схватању да краљ не може да погреши).

Након што је докторирао на Универзитету у Чикагу, Садерленд је био на Колеџу Вилиам Џуел, Мисури (1913-19.), Универзитету у Канзасу (лето 1918.), Универзитету у Илиноису (1919—25.), Садерленд је провео лето у Нортвестерну (јун-август 1922.) пре доласка на Универзитет у Минесоти 1925. године. [1][3]

Садерленд је учврстио своју репутацију као један од водећих криминолога у земљи на Универзитету у Минесоти , где је радио од 1926. до 1929. Током овог периода, он се концентрисао на социологију као научни подухват чији је циљ био да разуме и контролише социјалне проблеме. Неколико месеци 1929. Садерленд је студирао британски казнени систем, док је боравио у Енглеској.[3][1] Такође, током 1929-30. Садерленд је радио као истраживач у Заводу за социјалну хигијену у Њујорку. [1] 1930. године, Садерленд је прихватио положај као професор за истраживање на Универзитету у Чикагу.[4] 1935. године је прихватио место на Универзитету у Индијани , где је остао до своје преране смрти 11. октобра, 1950. [1] Основао је Блумингтон школу за криминологију на Универзитету у Индијани.

Током свог времена у Индијани, он је објавио четири књиге, укључујући и Двадесет хиљада бескућника (1936), Професионални лопов (1937), треће издање Принципа криминологије (1939), као и цензурисано прво издање Чиновнички криминал (1949) , његово ремек-дело. Оно је остало цензурисано док Јејл Јуниверсити Прес 1983. није објавио оригинални текст.

Садерленд је изабран за председника Америчког социолошког друштва 1939. године, и председника Удружења за социолошка истраживања 1940. године. Да није већ био постао истакнут у социолошкој професији пре увођења концепта криминала белог оковратника 1939. године, може се само нагађати да ли би првобитни концепт био објављен, пошто су највеће америчке корпорације запретиле да ће тужити издаваче Криминала белог оковратника. (Они су били успешни, све су референце на имена корпорација у парницама уклоњене из текста.) Када је Принстон Јуниверсити Прес издао непрерађену верзију 1983. године, у уводу Гилберт Геис напомиње да је Садерлендов концепт чиновничког криминала "изменио основне начине проучавања криминала широм света".

Теорија[уреди]

Едвин Садерленд је аутор дела Принципи криминологије

Био је аутор водећег текста Криминологија , објављеног 1924. године, први пут наводећи принцип диференцијалне асоцијације у трећем издању преименованом у ''Принципи криминологије'' (1939.: 4-8), да развој сталних образаца криминала произилазе из сарадње са онима који чине злочин него са онима који не извршавају злочин. Теорија је имала и структурни елемент установљавајући да су сукоб и друштвена дезорганизација дубљи разлози за злочин, јер одређују обрасце људи повезаних са њим. Овај потоњи елемент је одбачен када је четврто издање објављено 1947. године, али је Садерленд остао убеђен да је друштвена класа била релевантан фактор, сковавши фразу криминал белог оковратника у говору америчком социолошком удружењу 27. децембра 1939. У својој монографији из 1949. Криминал белог оковратника дефинисао је чиновнички злочин "као злочин од стране лица од угледа и високог друштвеног статуса током обављања свог занимања."

Дела[уреди]

  • Едвин Хардин Садерленд (1924) Принципи криминологије, Чикаго
  • Едвин Хардин Садерленд (1936) 24,000 бескућника, Филаделфија
  • Едвин Хардин Садерленд (1942) Развој теорије , у Карл Шуслеу, Чикаго
  • Едвин Хардин Садерленд (1949) Криминал белог оковратника, Њујорк

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Wright, Richard A. „Sutherland, Edwin H.”. Encyclopedia of Criminology. Routledge. Приступљено 1. jun 2016. 
  2. ^ Background and Career
  3. 3,0 3,1 Snodgrass, Jon (1985). „A Biographical Sketch and Review of the Work of Edwin H. Sutherland”. History of Sociology. 6 (1): 55—67. 
  4. ^ Criminology Report Article

Спољашње везе[уреди]