Енодија

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Енодиа)

У древној грчкој религији и митологији, Енодија (грчки: Ἐννοδία, она на улицама или На путу) је била тесалска старогрчка богиња, коју су у одређеним областима или неки антички писци поистовећивали са Артемидом, Хекатом или Персефоном. Била је упарена са Зевсом у истом култу и понекад је са њим делила светилишта.[1] Енодија је првенствено обожавана у античкој Тесалији[1][2] и била је опште познато божанство у хеленистичкој Македонији.[1][3] За Тесалију је важио стереотип да је пуна вештица које би чак могле да спусте и Месец.[4]

Енодија је богиња путева, заштите (апотропеја), духова, прочишћења, града и гробља. Била је укључена у локални додекотеон.[5] Богиње овог додекотеона биле су Хестија, Деметра, Енодија, Афродита, Атена и Темида.[5]

Име Енодија сугерише да је пазила на улазе и да је стајала на главном путу у град, пазећи на оне који су улазили, и на путу испред приватних кућа, штитећи становнике који су у њему становали.[6] Од божанстава са овом апотропејском функцијом се очекивало да одврате опасности и зло као што су провалници, злонамерни духови, па чак и куге попут мишева.[6] Други значајни богови са овом функцијом су Хеката, Хермес и Аполон.[6][7]

Главно култно место Енодије, посебно пре 5. века, био је град Фераји.[1] Фераји је био важан град античке Тесалије, због локације насеља.[8]

Постоје само два осведочена свештеника Енодије. Тимарета из Коринта, која је умрла у Пели, у Македонији, крајем 5. века пре нове ере[9] и Хризамија.[2][2]

Иконографија[уреди | уреди извор]

Енодија је понекад била приказана на новчићима у Тесалији . Приказана је као млада жена, која обично јаше коња и носи бакље.[1][10] На стели из 1. и 2. века је приказана како носи хитон подерес (облик тунике) опасан испод прса.[10] На овој стели је такође приказана на коњу и у пратњи пса.[10]

Митологија[уреди | уреди извор]

Један мит о Енодији је повезује са градом Ферајем.[11] Као беба, богиња Енодија је донета у град у време Фереса; што је било када је град био у повоју. Пронашли су је Фересови пастири. На неки начин је одрасла уз град.[11] Ниједан други град у Тесалији није тврдио да има тако блиску везу са једним божанством као што је био случај града Фераја, што на неки начин чини Енодију заштитником града или посебним божанством.[11]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Morgan, Catherine. Early Greek States Beyond the Polis. ISBN 0-415-08996-4
  2. ^ а б в C.D. Graninger, « Apollo, Ennodia, and fourth-century Thessaly », Kernos, 22 | 2009, 109-124.
  3. ^ Roisman, Joseph; Ian, Worthington (2010). A Companion to Ancient Macedonia. Blackwell Publishing Ltd. стр. 324. ISBN 978-1-4051-7936-2. 
  4. ^ Ogden, D. (2009). Magic, witchcraft, and ghosts in the Greek and Roman worlds: A sourcebook. Oxford: Oxford Univ. Press.
  5. ^ а б Miller, S. (1974). The Altar of the Six Goddesses in Thessalian Pherai. California Studies in Classical Antiquity,7, 231-256. doi:10.2307/25010672
  6. ^ а б в Iles Johnston, Sarah (2013-08-02). Restless Dead. University of California Press. ISBN 978-0-520-21707-2. doi:10.1525/california/9780520217072.001.0001. 
  7. ^ Graf, Fritz (2008-10-16). Apollo. ISBN 9780203581711. doi:10.4324/9780203581711. 
  8. ^ Georganas, Ioannis. (2008) BETWEEN ADMETUS AND JASON: PHERAI IN THE EARLY IRON AGE
  9. ^ Morgan, Catherine. Early Greek States Beyond the Polis, p. 140. ISBN 0-415-08996-4
  10. ^ а б в Kalliopi Chatzinikolaou, « Locating Sanctuaries in Upper Macedonia According to Archaeological Data », Kernos, 23 | 2010, 193-222.
  11. ^ а б в Mili, Maria (2015). Religion and Society in Ancient Thessaly. University of Oxford. ISBN 978-0-19-871801-7. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Енодија&oldid=27730297”