Хестија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хестија
Хестија, Египатска таписерија, 6. век

Хестија (грч. Ἑστία), кћерка титана Хрона и његове жене Реје, богиња је домаћег огњишта[1], породице и архитектуре. Чим се родила, отац Хрон ју је прогутао, као и њену браћу и сестре - Деметру, Херу, Хада, Посејдона - јер се бојао да ће се они побунити против њега и свргнути га са власти. Али, као божанско биће Хестија је живела у утроби свог оца све док је није ослободио њен најмлађи брат Зевс, који је избегао судбину своје браће и сестара тако што га је мајка Реа кришом родила у пећини на острву Криту.

Ова богиња је била оличење породичног дома, а затражила је од свог брата Зевса да заувек остане девица[2], иако су је Посејдон и Аполон тражили за супругу. Њен смирени живот и стабилан положај у Кући на Олимпу, разлог је, што се не помиње ни у каквом догађају, за разлику од осталих богова. Своје мјесто на Олимпу је уступила богу вина, Дионису.

Родослов[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Batrnek, Jelena. „Grčke djevičanske božice”. Essehist 5, br. 5 (2003): 26—31. 
  2. ^ „Hestia”. Greek Gods and Goddesses. Приступљено 17. 1. 2019. 
  3. ^ Овај графикон је заснован на Хесиодовој Тегонији, ако није другачије назначено.
  4. ^ According to Homer, Iliad 1.570–579, 14.338, Odyssey 8.312, Hephaestus was apparently the son of Hera and Zeus, see Gantz, p. 74.
  5. ^ According to Hesiod, Theogony 927–929, Hephaestus was produced by Hera alone, with no father, see Gantz, p. 74.
  6. ^ According to Hesiod, Theogony 886–890, of Zeus' children by his seven wives, Athena was the first to be conceived, but the last to be born; Zeus impregnated Metis then swallowed her, later Zeus himself gave birth to Athena "from his head", see Gantz, pp. 51–52, 83–84.
  7. ^ According to Hesiod, Theogony 183–200, Aphrodite was born from Uranus' severed genitals, see Gantz, pp. 99–100.
  8. ^ According to Homer, Aphrodite was the daughter of Zeus (Iliad 3.374, 20.105; Odyssey 8.308, 320) and Dione (Iliad 5.370–71), see Gantz, pp. 99–100.

Спољашње везе[уреди]