Епархија рашко-призренска у егзилу

С Википедије, слободне енциклопедије
Епархија рашко-призренска у егзилу
Основни подаци
ОснивачАртемије Радосављевић
Оснивање2010.
Признањеканонски непризната
Верски поглаварКсенофонт Томашевић
СедиштеЛелић (код Ваљева)
Јурисдикција Србија
 Република Српска
Дијаспора Аустрија
 Немачка
 Русија
 Украјина
 САД
 Канада
ЈезикЦрквенословенски и српски
КалендарЈулијански календар
www.eparhija-prizren.org
Број
Верских објеката34

Епархија рашко-призренска у егзилу је верска заједница у Србији, која је настала након свргавања владике Артемија. Део свештенства и верника Епархије рашко-призренске се није повиновао одлуци СПЦ и оснивају ово владичанство, које се у званичном православљу сматра неканонским. Њен оснивач и до 21. новембра 2020. године верски поглавар био је рашчињени епископ Артемије (Радосављевић).[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Епархија рашко-призренска у егзилу започета је 3. јуна 2010, када је касније рашчињени и из Српске православне цркве искључени бивши епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић) протеран са Косова и Метохије, а већи део монаштва ове епархије кренуо за њим.[2]

Епархија рашко призренска у егзилу данас има више од 30 катакомбалних манастира и скитова широм света.[2]

2015. године, Српска православна црква је у саопштењу Епархију рашко-призренску у егзилу назвала "сектом артемита".[3]

2017. године, епархија је одржала мисију у Јоханезбургу у Јужној Африци.[4]

Седиште епархије је Манастир Нова Никеја у Лелићу код Ваљева.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ nemanja. „Кратка историја Епархије”. ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ (на језику: српски). Приступљено 2020-11-23. 
  2. ^ а б Tasić, Piše: Jelena (2020-06-05). „Lelić: Slava u Novoj Nikeji”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-11-23. 
  3. ^ „Саопштење за јавност - 29. мај 2015. године | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]”. www.spc.rs. Архивирано из оригинала 27. сеп 2020. г. Приступљено 2020-11-23.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
  4. ^ „Духовна мисија СПЦ – ЕРП у егзилу на афричком континенту”. srbinaokup.info (на језику: српски). Приступљено 2020-11-23. 
  5. ^ Tasić, Piše: Jelena. „Lelić: U sedištu „Egzila. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-11-23.