ЖС серија 812

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЖС серија 812 у станици „Сента“. (Видео:„Шинобус“ у чаробној станици Палић)

ЈЖ/ЖС серија 812 су путничка дизел-моторна кола које су израђивани у фабрици вагона Гоша у Смедеревској Паланци од 1959. до 1969., а по лиценци немачке фирме Уердинген, популарног назива "Шинобус".

Произведено је укупно 270 гарнитура, које су масовно замениле 60-их и почетком 70-их година 20. века парне локомотиве на локалним пругама у Југославији.

Већи број гарнитура Гоша 812 је због своје дотрајалости искључен из железничког саобраћаја, а док преостале гарнитуре, Железнице Србије, постепено замењују са гарнитурама серије ДМВ - 711 почев од марта 2012.

Код љубитеља железнице важи за једно од најомиљенијих железничких возила на овим просторима.

Порекло и производња[уреди | уреди извор]

Гошине "сребрне стреле" на насловној страни листа железничара "Сигнал" из Краљева, 1962.

Почетком 50-их, одлучено је да се увезе значајан број дизел-моторних возова који ће саобраћати на локалним пругама, односно пругама са мањим бројем путника. Након истраживања донета је одлука да се купи ДМК Уердинген модел ВТ - 95 серије К-1. Првих 10 гарнитура, црвене боје, су стигле 1955. које су успешно прошле пробне вожње на домаћим пругама, након чега је одлучено да се откупи лиценца за њихову израду чиме се хтела постићи прихватљива цена за масовнију замену парних локомотива али и стабилност у њиховом одржавању. Освајање производње је извршено у фабрици вагона Гоша у Смедеревској Паланци која је прве гарнитуре, сребрне боје, испоручила железници 1959.

Основни састав гарнитуре чине моторна кола МК + приколица ПК. На моторним колима уграђен је четворотактни дизел-мотор типа Büssing U10, максималне брзине 90 км на час. Преносник снаге је механички са хидроспојком. Механички мењач има 6 степена преноса снаге. У увозној серији кочница је ваздушна типа Кнор, шинска кочница има само на моторним колима од 051 па надаље, које су фрикционе. У синхроном раду могу да саобраћају 4 гарнитуре, серијског броја од 039 па надаље.

ЖС 812 језди равницом код Буђановца
ЖС 812 поред ЖС 441 у станици „Рума“.
ЖС 812 у станици „Банатско Милошево“.

Назив[уреди | уреди извор]

Службени назив овог железничког возила је био ДМК серија 812 - сребрна стрела. Одмах након увођења у железнички саобраћај понео је надимак "Зец" због знатно веће брзине које је постизао у односу на дотрајале парне локомотиве. Међутим, након извесног времена усталио се међу путницима надимак "Шинобус" због његовог оригиналног порекла и немачког назива за овакав тип железничких возила "Schienenbus". Касније, још почетком 90-их, због већ тада његове дотрајалости добио је негативне надимке поготово од стране млађих путника попут "Конзерва" и "Лименка“.

  • Код правих љубитеља железнице ова моторна кола су увек носила назив СРЕБРНА СТРЕЛА

Технички подаци[уреди | уреди извор]

Уердинген двомоторни напреднији модел ВТ - 98 са постољем за пријем путника. Данас саобраћа у вожњама носталгије на железницама Немачке.
Гоша ЈЖ/ЖС серија 812
Параметер Подаци
Посада    моторвођа + кондуктер
Дужина основне гарнитуре    26,6 м
Дужина сандука МК    12,7 м или 10,5 м
Сопствена маса МК    25,4 т
Сопствена маса ПК    10,2 т
Висина изнад ГИШ    3.300 мм
Пречник точка    900 мм
Погон  Büssing U10
Снага дизел-мотора    110 kW
Седишта МК    60
Стајање МК    38
Седишта у приколици    64
Стајање у приколици    38

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]