Буђановци

Координате: 44° 53′ 40″ СГШ; 19° 51′ 45″ ИГД / 44.894422° СГШ; 19.862612° ИГД / 44.894422; 19.862612
С Википедије, слободне енциклопедије
Буђановци
Buđanovci 002.jpg
Дом културе
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаРума
Становништво
 — 2011.Пад 1.496
 — густина31/км2
Географске карактеристике
Координате44° 53′ 40″ СГШ; 19° 51′ 45″ ИГД / 44.894422° СГШ; 19.862612° ИГД / 44.894422; 19.862612
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина72 м
Површина47,2 км2
Буђановци на мапи Србије
Буђановци
Буђановци
Буђановци на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број22421
Позивни број022
Регистарска ознакаRU
Buđanovci 004.jpg

Буђановци су насеље у општини Рума, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1496 становника.

Овде се налазе Српска православна црква Светог Арханђела Гаврила у Буђановцима и Амбар са котобањом у Буђановцима.

О имену села :

Постоји неколико опште прихваћених теза о настанку имена :

  1. Према Угарјској повељи из 1288., цео Срем се називао ,,Боуђан" па се из тога извело име села.
  2. Српска тумачења кажу да су Буђановци варијанта личног старословенског имена Будимир или по другом тумачењу да је то име настало од некадашњег пребивалишта народа под земљом,тачније у плеснивој,односно буђавој земљи,земуници, на чега подесћају имена Земун,Буђановци,Пећинци.

Историја[уреди | уреди извор]

У месту је 1547-48 (7506. по византијском календару) неки "презвитер Вук" преписао јеванђеље - "Буђановачко јеванђеље". Књига је откривена почетком 1938.[1] а у новембру 1939. је поклоњена патријарху Гаврилу[2][3].

Село је 1938. страдало од подземних вода, срушило се преко стотину кућа и многи други објекти.[4]

Изнад Буђановаца је 1999. године оборен амерички војни авион Ф-117 Ноћни соко.

Спорт[уреди | уреди извор]

Фудбалски клуб ,,Младост"[уреди | уреди извор]

Основан је 1933. године. Највећи успеси клуба везани су за почетак деведесетих година прошлог века,тачније за сезону 1989/90. када је екипа изборила пласман из Међуопштинске лиге у виши ранг такмичења Сремску лигу. Клуб је тада доживео свој врхунац,како у играчком,тако и у организационом смислу. На челу клуба био је Перица Љубинковић,а са клупе је екипу предводио Божидар Бабић,познати спортски радник у Срему и шире. Окосницу те генерације чинио је читав низ врло талентованих играча из села,појачани са провереним асовима сремског фудбала.[тражи се извор]

Следећи врло битан период у историји фудбалског клуба је везан за почетак новог миленијума тачније за сезону 2007/08, када се у тој сезони екипа прошетала кроз Међуопштинску лигу и са само две нерешене утакмице успела да се пласира у виши ранг. Након реорганизације лиге и такмичења у Међуопштинској лиги у сезони 2014/15. клуб се поново пласирао у Сремску Б лигу,где се и данас такмичи.[тражи се извор]

Ловачко друштво ,,Соко"[уреди | уреди извор]

Поред фудбалског клуба,друштвени живот се одвија и у ловачком друштву ,,Соко" који окупља велики број чланова и симпатизера.

Ловачко друштво окупља око 40(четрдесет) чланова ,углавном младих људи,који део свог слободног времена проводе у ловишту од око 10.000 хектара.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Буђановци живи 1392 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,8 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 551 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 2.274
1953. 2.389
1961. 2.392
1971. 2.260
1981. 1.991
1991. 1.848 1.814
2002. 1.757 1.776
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
1.706 97,09%
Роми
  
31 1,76%
Хрвати
  
7 0,39%
Муслимани
  
2 0,11%
Мађари
  
1 0,05%
Македонци
  
1 0,05%
Бугари
  
1 0,05%
Југословени
  
1 0,05%
непознато
  
6 0,34%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Време, 13. јан. 1938, стр. 8. digitalna.nb.rs
  2. ^ Трагови културне прошлости. erdabovo.org
  3. ^ "Политика", 21. нов. 1939
  4. ^ "Политика", 10. март 1938
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]