Застава Секеља
 Грађанска застава | |
| Пропорције | 2 : 3 |
|---|---|
| Усвојена | 17. јануар 2004. год. |
| Изглед | Азурна правоугаона застава са златном хоризонталном траком на средини и златном „звездом-сунцем“ и сребрним полумесецом у горњем левом углу |
| Стваратељ(и) | Адам Коња (Ádám Kónya) |
Застава Секеља мађ. Székely zászló) је застава коју користи заједница етничких Мађара, |Секеља. То је плава застава са златном траком, „звезда-сунце” и полумесецом. Оба симбола се доживљавају као древни симболи Секеља. Застава је дизајнирана од стране Адама Коње а Национални савет Секеља усвојио га је 2004. године и од тада је симбол народа Секеља. Румунске власти су увеле одређена ограничења под којим условима се застава може истаћи, што је наводно подстакло њену популарност.
Тврди се да су и симболи заставе и њене боје традиционални симболи Секеља. Што се тиче последњег, нема чврстих доказа, али су полумесец и сунце коришћени најмање од 15. века у Трансилванији. Међутим, употреба „звезде сунца“ како ју је дефинисао Коња је контроверзна јер није у складу са хералдичким правилима. Осим плаве и златне, постоји још једна незванична верзија Секељске заставе, црвено-црна коју користе неке Секељске групе и организације.
Дизајн[уреди | уреди извор]
.JPG)
Заставу Секеља дизајнирао је Адам Коња и званично је усвојен 2004. године. То је плава правоугаона застава у размеру 2 : 3. Азурна (плава) позадина је пресечена хоризонталном златном линијом у односу 2 : 1 : 2. На страни јарбола у оквиру горње плаве траке налази се осмокрака златна звезда и сребрни полумесец.[1]
Према Адамовом оригиналном опису заставе, осмокрака „звезда-сунце“ симболизује осам историјских седишта Секеља (Бардоц-Миклошварсек, Чиксек, Ђерђосек, Кездисек, Марошсек, Орбајисек), Сепшисек и Удвархељсек. Полумесец и сунце су се већ у 16. веку сматрали симболима Секеља. У ствари, 1580. године појавили су се као компоненте грба Кнежевине Трансилваније и трансилванијска скупштина их је усвојила као званичне симболе Секеља 1659. Након тога, полумесец и сунце су почели да се појављују на заставама и грбовима седишта Секеља.[2]
Тврдило се да су боје заставе, плава и златна, коришћене у војним заставама принца од Трансилваније Мојсија Секеља и да су плава и златна боја коришћене у грбу округа Марош-Торда доказ антике боја као Секељских симбола, али то није потврђено. Такође, застава Мојсија Секеља није била плава и златна, већ плаво-бела.[3]
Стручњаци су такође критиковали да сунце представљено на застави Секеља није у складу са хералдичким правилима, јер није хералдичко сунце, али у ствари није ни звезда, већ пре подсећа на узорке истканих мотива које су ткали и везли Секељи.[3][4]
Црвено-црна верзија[уреди | уреди извор]
.svg)
Постоји и друга незванична верзија заставе Секеља коју неки људи знају као стара или борбена застава Секеља. У стварности, ова верзија нема историјски преседан, јер је настала у другој половини 20. века у области Чиксека користећи основне боје типичне секељске женске народне ношње као „побуну” против румунских власти. Данас је углавном користе становници Чиксека, а неки су је погрешно сматрали старом, традиционалном заставом Секелија.[5][6]
Црно-црвену верзију користи „Светско удружење Секеља”, регистрована у Сједињеним Државама,[7] а преферирају је и мотоциклисти и рокери.[8]
Историја заставе Секеља[уреди | уреди извор]
Први симболи Секеља и војне заставе[уреди | уреди извор]
.svg)
Један од најстаријих симбола Секеља је грб из 15. века који се састоји од оклопљене руке која држи мач на црвеној позадини, мач пробија златну круну, срце и главу медведа, а са обе стране ове последње су месец у успону и шестокрака звезда. Друге војне заставе Секеља тог времена вероватно су такође носиле ове боје и симболе.[2]
Вероватно,[2] данашња званична застава се може пратити још од времена трансилванског принца Мојсија Секелија. Његове војне заставе су предводиле Секељске војнике у бици код Гуруслауа 3. августа 1601. године, али након њиховог пораза, заставе су заробљене и послате у Праг[[]] који је тада био под управом Хабзбурга. Трансилванијске заставе, које су заробљене, објављене су у студији Шандора Мике из 1893. године под имену Ердељске ратне заставе из 1601. („Erdélyi hadizászlók 1601-ből“).[5]
Пре 21. века није постојала униформна застава за Секеље. До 1876. године свако седиште Секеља користило је своје симболе као независна политичка јединица, а затим до Тријанонског уговора, мађарске државне симболе.[2] У модерно доба, етнички Мађари у Румунији почели су да користе мађарску заставу, постављајући је на зграде. Међутим, румунски закон усвојен 1994. године и допуњен 2001. забрањује истицање заставе „страних држава“, укључујући Мађарску, у незваничним приликама, чиме је онемогућено коришћење мађарске заставе.[9]
Данашња застава[уреди | уреди извор]
.JPG)
Године 2003. основан је Национални савет Секеља. Усвојила је плаву и златну заставу Секеља и грб Адама Коње, засноване на комбинацијама старх амблемима Секеља, као сопствене симболе.[2][5]
Пошто је овај савет главни заговорник покрета за аутономију Секеља, ови симболи су убрзо постали израз секељске кохезије, сарадње и самоидентитета. Док је популарност заставе почела постепено да расте, штампа и људи су почели да је називају заставом Секеља. Дана 5. септембра 2009. године, једна организација Секеља прогласила је симболе заставом и грбом земље Секеља.[5] Тврдило се да Румуни не могу повезати Секељске захтеве за аутономију са мађарским иредентистичким идејама кроз употребу заставе Секеља, јер на њој нема чак ни једног мађарског државног симбола.[10]
У наредним годинама, застава Секеља ће почети да се појављује на неколико јавних зграда, као и на местима насељеним Секељима, као што су Чумани (Gyergyócsomafalva) 2005. године, у Светом Ђорђу (Sepsiszentgyörgy) 2009. године, и могуће у неким осталим местима.[11] Румунске власти су на ово одговориле бројним правоснажним пресудама донетим од 2013. године, према којима симболи Секеља морају бити уклоњени са свих јавних зграда и простора, укључујући и њихову унутрашњост.[12][13][14] Да би се ово ојачало, 2015. је усвојен нови закон који је додатно ограничио употребу застава Секеља.[13]
По некима, популарност и значај заставе Секеља може се донекле приписати прогону и кампањи румунских власти против ње.[4][6] Према речима мађарског новинара Левентеа Балога, „да нису покренули кампању против заставе, не би се много људи осим његовог проналазача заинтересовало за њега. На овај начин је, међутим, остао у умовима оних који су ионако мало имали везе са Секељима, а данас се свуда види као мањински симбол којег прогоне шовинистичке власти“.[15]
Такође се користи у неким местима Мађарске. У ствари, почео је да се поставља на зграду мађарског парламента у Будимпешти 15. фебруара 2013. године, као и на неколико општинских зграда у земљи.[16]
Референце[уреди | уреди извор]
| Део серије чланака о |
| Историји Секеља |
|---|
 |
| Предања |
 Категорија |
- ^ „Határozat a Romániában élő magyar közösség nemzeti szimbólumairól (RMDSZ kongresszus)”. Erdély.ma (на језику: мађарски). 23. 2. 2019.
- ^ а б в г д Kertész, Melinda (22. 2. 2013). „Mi is az a székely zászló?”. Transindex (на језику: мађарски).
- ^ а б „Székely jelképek? - I. rész”. Krónika (на језику: мађарски). 2. 4. 2010.
- ^ а б Makkay, József (25. 8. 2017). „A székely zászlóról szakértői szemmel”. Erdélyi Napló (на језику: мађарски).
- ^ а б в г Izsák, Balázs (30. 4. 2010). „A székely jelképekről hitelesen – Kónya Ádám emlékére”. Krónika (на језику: мађарски).
- ^ а б Farkas, Imola (19. 10. 2010). „A piros–fekete új divat”. Székely Hírmondó (на језику: мађарски).
- ^ „Nyitóoldal” (на језику: мађарски). Székely's World Alliance. Архивирано из оригинала 22. 9. 2020. г. Приступљено 14. 11. 2020.
- ^ Bálint, Kinga Katalin (5. 3. 2014). „Székely kokárdát is kitűzhetünk”. Székelyhon.ro (на језику: мађарски).
- ^ Vass, Enikő (12. 12. 2001). „Tiltott Romániában az idegen zászló és himnusz”. Index (Hungarian website) (на језику: мађарски).
- ^ Makkay, József (4. 2. 2019). „A székely nem revíziót, "csak" autonómiát akar – az SZNT folytatná a Székelyföldhöz csatlakozást kimondó határozatok elfogadását”. Krónika (на језику: мађарски).
- ^ Wodianer-Nemessuri, Zoltán (13. 6. 2016). „Történelmünk a vádlottak padján”. Magyar Idők (на језику: мађарски).
- ^ Bíró, Blanka (22. 9. 2013). „Folytatódnak a zászlóperek Háromszéken”. Krónika (на језику: мађарски).
- ^ а б Kádár, Hanga; Csaba, Nánó (18. 2. 2017). „Az üldözött székely zászló”. Erdélyi Napló (на језику: мађарски).
- ^ Pálinkás, István (25. 2. 2019). „Egy zászló eltávolítása több ezer kitűzött zászló lobogását eredményezi”. DUOL (на језику: мађарски). Архивирано из оригинала 20. 11. 2020. г. Приступљено 08. 09. 2023.
- ^ Balogh, Levente (13. 12. 2015). „Székely bicska a román trikolóron”. Főtér (на језику: мађарски).
- ^ „Kitűzték a székely zászlót a Parlamentre”. Origo (website) (на језику: мађарски). 15. 2. 2013.
