Зграда Српске задружне банке
| Зграда Српске задружне банке | |
|---|---|
 Зграда Српске задружне банке | |
| Опште информације | |
| Место | Зрењанин |
| Општина | Зрењанин |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | средина 19. века |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Зрењанин |
| www | |
Зграда Српске задружне банке у Зрењанину, припада Старом градском језгру, као Просторно културно-историјске целине од великог значаја.
Зграда је изграђена средином 19. века на шиповима, јер се раније на том простору налазило корито рукавца Бегеја и била је у власништву др Павла Демка. Тада се у згради налазио хотел „Пешта”, а у хотелској соби број 6, 1872. године почео је са радом први недељни лист „Торонтал”.
Зграда је реконструисана у академском маниру по пројекту архитекте Драгише Брашована, у периоду док је радио као градски архитекта у Великом Бечкереку (1919-1920). Након завршених радова на реконструкцији, у згради је почела са радом Српска задружна банка.
Зграда је након реконструкције добила потпуно другачију фасаду и ентеријер. Поред раскошне фасаде, која обилује декоративном пластиком из репертоара класицизма (пиластри са канелурама и јонским капителима, архитравне натпрозорске греде са дентикулама, гирланде, главе меркура са роговима изобиља, акантусово лишће, централни троугаони тимпанон на ризалиту), зграда има раскошно обрађен ентеријер приземља; главни улазни ходник и две шалтер сале које се налазе у просторијама приземља окренутим ка Улици краља Петра.
Скоро целокупну површину зида једне просторије, заузела је зидна слика са алегоријском представом „Богатство Југославије”, руског сликара имигранта Александра Лажечникова из 1921. године.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Зграда Српске задружне банке”. Завод за заштиту споменика културе Зрењанин. Приступљено 7. 4. 2020.
