Здравко Мандић

Здравко Мандић
Датум рођења1935.
Место рођењаСтригова
Краљевина Југославија
Датум смрти16. август 2012.(2012-08-16) (76/77 год.)
Место смртиНови Сад
Србија

Здравко Мандић (Стригова, Поткозарје, Краљевина Југославија, 1935Нови Сад, Србија 16. август 2012) био је српски сликар акварела.

Биографија[уреди | уреди извор]

Академију ликовних уметности завршио је у Београду у класи професора Зорана Петровића, а магистрирао на истој Академији у класи професора Мила Милуновића 1965. године. Члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) био је од 1963. године.

У Зрењанин се доселио 1965. године. Четири године касније запослио се у Савременој галерији у Зрењанину, где је на месту директора био од 1974. до одласка у пензију, 1994. године. Један је од оснивача Ликовне колоније Ечка. Укупно је приредио преко 150 самосталних изложби.[1]

Дела му се налазе у галеријама и у приватним колекцијама широм света.

Године 2010. обележио је педесет година рада.

Преминуо је 16. августа 2012. године у Новом Саду.

Легат у Новим Козарцима[уреди | уреди извор]

Слике из легата Здравка Мандића на изложби у Кикинди, јула 2015.

Године 1989. Здравко Мандић поклонио је колекцију од 24 ретроспективне слике Народном музеју Кикинда, уз услов да колекција буде стално изложена у Новим Козарцима. Временом је аутор повукао 7 слика, тако да легат броји 17 радова. Легат је смештен у Уметничкој галерији Здравко Мандић у Новим Козарцима.

Награде[уреди | уреди извор]

Добио је више престижних награда за сликарство у земљи и иностранству, а најзначајније су му Масарикова награда у Прагу, Велика награда на Бијеналу југословенског акварела у Карловцу, награда на Тринаестоновембарском салону на Цетињу и многе друге. Године 2001. добио је Награду Сава Шумановић.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Славица Попов; 17 слика из легата Здравка Мандића. 2015. ISBN 978-86-86193-13-1.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]