Zelena transverzala
Muslimani su uspostavili kontinuitet koji zabija klin u hrišćansku Evropu. Zapad ravnodušno posmatra tu pojavu jer se nada da će na tom terenu nastati navodno neratoborni islam turskog tipa. S obzirom na uspeh fundamentalista u Turskoj, nema izgleda da će se te nade ispuniti.
Rafael Izraeli, Trumanov centar Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu[1]
Zelena transverzala je izraz koji označava teritoriju predominantno naseljenu stanovništvom islamske veroispovesti a koja se proteže od Bosne kroz Sandžak, Kosovo, Albaniju, Makedoniju, Bugarsku i preko Trakije do Turske. Izraz Zelena transverzala takođe i označava politički koncept za prodor islama i obnovu Osmanskog a u novije vreme Turskog uticaja u Evropu. Pravac pružanja teritorije Zelene transverzale se poklapa sa centralnim pravcem ekspanzije Osmanlija u Evropu koji je započeo u 14 veku kada je i stvoren koncept Zelene transverzale. Osmansko carstvo je ulagalo daleko veće napore u islamizaciju stanovnika na liniji Trakija-Makedonija-Kosovo-Sandžak-Bosna nego na drugim teritorijama osvojenih hrišćanskih zemalja Balkana i Evrope. Savremena Turska u sklopu koncepta Neoosmanizma stalno deluje na održavanje Zelene transverzale. Zelena transverzala preseca dva druga pravca: Srbija-Crna Gora i Istočna Hrvatska-Južna Hrvatska, zbog čega je u Srbiji i Hrvatskoj doživljavana kao opasnost. Postoje i interpretacije pojedinih medija u Bosni i Hercegovini da je Zelena transverzala izmišljen mit koji je od strane hrvatskog predsednika Franje Tuđmana i srpskog predsednika Slobodana Miloševića iskorišćen za pokušaj podele Bosne i Hercegovine između Hrvatske i Srbije
Teritorija
[уреди | уреди извор]Zelena Transverzala je izraz koji označava teritoriju predominantno naseljenu stanovništvom islamske veroispovesti a koja se proteže od Bosne kroz Sandžak, Kosovo, Albaniju,[2]Makedoniju, Bugarsku i preko Trakije do Turske.[3] Ova teritorija obuhvata 106.600km2 a oko 64 % njenog stanovništva čine muslimani.[4] Nazvana je zelenom transverzalom zbog njenog smera severozapad-jugoistok koji je paralelan sa osom Jugoslavije, ističe Zdravko Sančević koje Zelenoj transverzali posvetio poglavlje svoje knjige.[4] Pojedini ekstremistički elementi i režimi u islamskim zemljama su u svojim planovima vezanim za Evropski kontinent računali na zelenu transverzalu.[4] Zbog procena da je 64 % muslimanskog stanovništva premalo, postojale ideje da se Bosna i Hercegovina smanji na teritoriju koja obuhvata prvenstveno muslimansko stanovništvo i na taj način pretvori u islamsku republiku, dok bi ovako manja zelena transverzala obuhvatala 78.000 km² i oko 9 miliona stanovnika, od kojih su 7 miliona, tj 78 % muslimani.[4]
Istorija
[уреди | уреди извор]Koncept Zelene transverzale, koju Srđa Trifković naziva tektonskom napuklinom između islama i ostatka sveta u paradigmatskom Hantingtonovom Sudaru civilizacija, je nastao u drugoj polovini 14 veka kao posledica Osmanske ekspanzije u Evropu.[5] Pravac ove ekspanzije se poklapa sa Zelenom transverzalom koja je još tada imala jasnu geopolitičku svrhu.[6] Islamizacija lokalnog hrišćanskog stanovništva je od strane Osmanskog carstva sprovođena sa daleko većim naporima na liniji Trakija-Makedonija-Kosovo-Sandžak-Bosna nego na drugim teritorijama osvojenih hrišćanskih zemalja Balkana i Evrope.[7]
Politički uticaj
[уреди | уреди извор]Zelena transverzala preseca dva druga pravca: Srbija (Sandžak)-Crna Gora i Istočna Hrvatska-Južna Hrvatska.[4] Hrvatska je projekat zelene transverzale smatrala opasnošću na koju je u svojim interpretacijama, sa kojima se slagao i hrvatski predsednik Franjo Tuđman, o tome da je ona već bila povučena ukazivao i premijer Hrvoje Šarinić.[8]
Turska kao regionalna sila stalno deluje na održavanju zelene transverzale podrškom muslimanskim zemljama na Balkanu.[9] Putna trasa koja prolazi zelenom transverzalom je tokom istorije uvek bila pravac intervenisanja stranih sila na Balkan.[10] Trasom zelene transverzale prolazi jedan od važnijih puteva širenja terorizma i transporta droge.[10]
Kontroverze
[уреди | уреди извор]Pojedini mediji u Bosni i Hercegovini ističu da je Zelena transverzala real koja je od strane hrvatskog predsednika Franje Tuđmana i srpskog predsednika Slobodana Miloševića iskorišćena za pokušaj podele Bosne i Hercegovine između Hrvatske i Srbije.[11]
U umetnosti
[уреди | уреди извор]Zelena transverzala se pominje u savremenoj srpskoj drami.[12] Danko Popović u svojoj knjizi „Na krstu i raskršću” objašnjava fenomen zelene transverzale.[13]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Tripković, Srđa (2 februar 2011). „Zelena transverzala”. Jadovno.com. Jadovno. Приступљено 16 jul 2021. „Stvarnost je neumoljiva: kako konstatuje prof. Rafael Izraeli sa Trumanovog centra Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, “Muslimani su uspostavili kontinuitet koji zabija klin u hrišćansku Evropu. Zapad ravnodušno posmatra tu pojavu jer se nada da će na tom terenu nastati navodno neratoborni islam turskog tipa. S obzirom na uspeh fundamentalista u Turskoj, nema izgleda da će se te nade ispuniti.”” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=(помоћ) - ^ Cathie Carmichael 2015, стр. 133 „Zelena transverzala was a term….For nationalists it has the connotation of a belt of Muslim teritory from Bosnia trough Sandzak, Kosovo and Albania.”
- ^ Stanko Nišić 2002, стр. 28 "Tu je i Srbija najranjivija, a SRJ osetljiva na usitnjavanje jer se tuda proteže zamišljena " zelena transverzala „ od Turske, preko Trakije , Bugarske , Makedonije i dalje prema Raškoj oblasti i Bosni i Hercegovini . Albanija se, uz spoljnu …”
- ^ а б в г д Sančević 1998, стр. 96
- ^ Tripković, Srđa (2011). „Zelena transverzala”. Jadovno.com. Jadovno. Приступљено 2021. „Ta tektonska napuklina nastala je turskim prodorom na Balkan drugom polovinom 14. veka.” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ Tripković, Srđa (2 februar 2011). „Zelena transverzala”. Jadovno.com. Jadovno. Приступљено 16 jul 2021. „Pada u oči da se geografski špic agresije tokom potonja dva veka otomanske ekspanzije poklapao sa “zelenom transverzalom”. Od samog početka, taj je koncept imao kristalno jasnu geopolitičku logiku.” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=(помоћ) - ^ Tripković, Srđa (2 februar 2011). „Zelena transverzala”. Jadovno.com. Jadovno. Приступљено 16 jul 2021. „Napori Osmanlija u cilju islamizacije lokalnog stanovništva i kolonizacije muslimana iz Azije bili su daleko tvrđi i uspešniji duž koridora Trakija-Makedonija-Kosovo-“Sandžak”-Bosna nego u drugim osvojenim hrišćanskim zemljama – npr. u kopnenom delu Grčke, u centralnoj Srbiji, severnoj Bugarskoj ili Vlaškoj.” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=(помоћ) - ^ Čobović 2005, стр. 139"Po njegovim rečima koje je Šarinić interpretirao, početkom devedesetih godina ,, već je bila povučena zelena transverzala što je velika opasnost ", na šta je Tuđman reagovao komentarom " da u tome nečeg ima . " "
- ^ Stanko Nišić 2002, стр. 216
- ^ а б Stanko Nišić 2002, стр. 428
- ^ „"Zelena transverzala"”. radiosarajevo.ba. Radio Sarajevo. 24 avgust 2018. Приступљено 2021. „Plan koji je Tuđmanu i Miloševiću bio argument za podjelu BiH...Bauk „zelene transverzale” ponovo kruži Balkanom! Mit koji je imao svoju ulogu u pregovorima Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana prije skoro tri decenije, te, kako su pisali Mile Stojić i Senad Pećanin, postao glavnim argumentom za podjelu Bosne i Hercegovine,” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=(помоћ) - ^ Савремена српска драма. Музеј позоришне уметности Србије. 2000. стр. 153. „Данас , када вампир Ислама поново диже главу , када зелена трансверзала , од Терхерана до Сарајева , прети да се забоде у срце Европе ..”
- ^ Popović 1998, стр. 140
Reference
[уреди | уреди извор]- Cathie Carmichael (2. 7. 2015). A Concise History of Bosnia. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-01615-6.
- Stanko Nišić (2002). Globalna sila i bezbednost Balkana. Vojnoizdavački zavod. ISBN 978-86-335-0110-1.
- Sančević, Zdravko (1998). Pogled u Bosnu: zapisi veleposlanika. Naprijed. ISBN 978-953-178-092-6.
- Popović, Danko (1998). Na krstu i raskršću. Serbian Literary Company. ISBN 978-0-9682484-3-0.