Туркификација

Туркификација, или туркизација (тур. Türkleştirme), трансформација је ентитета или културе у различите историјске туркијске државе или културе, као што је Османско царство. Пошто су се туркијске држава развијале и расле, било је много случајева ове културне промјене, добровољне или не.

Мјесно становништво Анадолије, Балкана, Кавказа и Средњег истока које је различитог етничког поријекла, као што су Албанци, Арапи, Јермени, Асирци, Черкези, Грци, Јевреји, Роми, Словени, Ирански народи као што су Курди, као и Лази из свих дијело Османског царства и Ирана, били су изложени двојном процесу туркификације и исламификације.

Рани облик туркификације мјесног становништва Анадолије спроведен је за вријеме Селџучког царства, укључујући мјешовите бракове, вјеруско конвертитство, лингвистичке промјене и међуетничке везе, што се данас огледа у доминатној аутохтоној анадолијској генетичкој структури савремених Турака.^[1]^[2]^[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

Извештај о потурченим Србима из околине Скопља 1910. године

Повезано[уреди | уреди извор]

Потурица

Референце[уреди | уреди извор]

^ Lambton, Ann; Lewis, Bernard, ур. (1977). „3”. The Cambridge history of Islam (Reprint. изд.). Cambridge: Cambridge Univ. Press. стр. 231. ISBN 0521291356.
^ Davison, Roderic H. (2013). Essays in Ottoman and Turkish History, 1774-1923: The Impact of the West. University of Texas Press. стр. 3. ISBN 0292758944.
^ Yunusbayev, Bayazit; Metspalu, Mait; Metspalu, Ene; Valeev, Albert; Litvinov, Sergei; Valiev, Ruslan; Akhmetova, Vita; Balanovska, Elena; Balanovsky, Oleg; Turdikulova, Shahlo; Dalimova, Dilbar; Nymadawa, Pagbajabyn; Bahmanimehr, Ardeshir; Sahakyan, Hovhannes; Tambets, Kristiina; Fedorova, Sardana; Barashkov, Nikolay; Khidiyatova, Irina; Mihailov, Evelin; Khusainova, Rita; Damba, Larisa; Derenko, Miroslava; Malyarchuk, Boris; Osipova, Ludmila; Voevoda, Mikhail; Yepiskoposyan, Levon; Kivisild, Toomas; Khusnutdinova, Elza; Villems, Richard (21. 4. 2015). „The Genetic Legacy of the Expansion of Turkic-Speaking Nomads across Eurasia”. PLOS Genetics (на језику: енглески). 11 (4). ISSN 1553-7404. doi:10.1371/journal.pgen.1005068. Приступљено 28. 7. 2017.

Овај чланак везан за културу је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Lambton, Ann; Lewis, Bernard, ур. (1977). „3”. The Cambridge history of Islam (Reprint. изд.). Cambridge: Cambridge Univ. Press. стр. 231. ISBN 0521291356.

[2] Davison, Roderic H. (2013). Essays in Ottoman and Turkish History, 1774-1923: The Impact of the West. University of Texas Press. стр. 3. ISBN 0292758944.

[3] Yunusbayev, Bayazit; Metspalu, Mait; Metspalu, Ene; Valeev, Albert; Litvinov, Sergei; Valiev, Ruslan; Akhmetova, Vita; Balanovska, Elena; Balanovsky, Oleg; Turdikulova, Shahlo; Dalimova, Dilbar; Nymadawa, Pagbajabyn; Bahmanimehr, Ardeshir; Sahakyan, Hovhannes; Tambets, Kristiina; Fedorova, Sardana; Barashkov, Nikolay; Khidiyatova, Irina; Mihailov, Evelin; Khusainova, Rita; Damba, Larisa; Derenko, Miroslava; Malyarchuk, Boris; Osipova, Ludmila; Voevoda, Mikhail; Yepiskoposyan, Levon; Kivisild, Toomas; Khusnutdinova, Elza; Villems, Richard (21. 4. 2015). „The Genetic Legacy of the Expansion of Turkic-Speaking Nomads across Eurasia”. PLOS Genetics (на језику: енглески). 11 (4). ISSN 1553-7404. doi:10.1371/journal.pgen.1005068. Приступљено 28. 7. 2017.

[1]

[2]

[3]