Золтан Нађерђ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Золтан Нађерђ
Золтан Нађерђ, Хоргош.jpeg
Пуно имемађ. lekenyei Nagygyörgy Zoltán
Датум рођења(1955-04-22)22. април 1955.(64 год.)
Место рођењаСуботица
 Србија, СФРЈ

Золтан Нађерђ је ликовни уметник, дизајнер, графичар, публицист, обласни историчар и мајстор борилачке вештине из Хоргоша. Рођен је 22. априла 1955. године у Суботици од оца Золтана Нађерђ старијег (мађ. id. Nagygyörgy Zoltán) и мајке Иде Цалберт (мађ. Czalbert Ida), обоје из Хоргоша.

Кратка биографија[уреди]

Тешко је у две-три речи описати, тачније дефинисати ко је Золтан Нађерђ. За себе каже да је данас пре свега регионални историчар и дипломирани карате мајстор-тренер. Једно је посвећени хоби, а други скоро професија – за више од четри деценије бављења овим спортом стекао је звање инструктора и обучава карате у Хоргошу.[1] Оснивач је Кјукошин карате савеза Војводине и члан је стручног већа у истом.

Српској и Југословенској јавности ипак је највише познат као стрип-аутор. По свом приступу деветој уметности хваљен је по свом хумористичко-гротескном, карикатурном стваралаштву по стилу белгијског цртача Машерота који се сматра "Европским Дизнијем". Золтан и не скрива да је велики љубитељ и поштовалац Машерота, на чију вест смрти 2008. је у домаћој штампи писао Ин Мемориаме.[2][3] Док је од стрип цртача Суботичког порекла Лео Пилиповић избио на сам врх, дотле се Нађерђ води као перспективан али запостављен аутор овога жанра, коме је распад српског стрип идаваштва у 1990.–им ускратио прилику да свој рад унапреди и да се докаже.[4] Његов стрип би нарочито био допадљив деци и млађој генерацији (види приложену илустрацију).

Нађерђ живи у Хоргошу, где као прави локал-патриот са великим ентузијазмом проучава прошлост родног краја. Публиковао је мноштво радова на ову тему (види листу публикација) а посетиоце Хоргоша радо води у туристички обилазак насеља, званично и незванично. Члан је Друштва регијских историчара у Сегедину (мађ. Csongrád Megyei Honismereti Egyesület).[5] Неђерђ улаже велике напоре у исправљање грешака које су учиниле претходне идеолошки мотивисане генерације – запостављање старих феудалних објеката и парка у Хоргошу (наслеђе породице Карас и Реок), рушење вила на шору Камараш (споменици културе), пропадање верских објеката итд. – тако што се залагао за реконструкцију споменика (на пример Јовану Непомуком) и школе (некадашње сиротиште), за постављање спомен табли, враћање традиционалних назива улица итд.

Историја породице Нађерђ[уреди]

Своју прошлост Нађерђ овако описује:

„Мој отац, старији Нађерђ Золтан (Хоргош, 29. јануар 1928 – Нови Кнежевац, 11. јун 1989) био је земљопоседник из Хоргоша и трофејни ловац, освајач сребрне медаље. Мајка Ида Цалберт (Хоргош, 28. август 1922 – Сента, 10. децембар 1997) је радила као модни кројач и професионална куварица, а из хобија се бавила глумом као члан локалне позоришне групе (1940—1954). Али оригинално, наша породица је била племићког порекла.“

Табла стрипа "Српског Машерота" из Хоргоша

Quote.png
„Истражујући породично стабло, установио сам да је мој предак Јован Нађерђ у жупанији Гемер (данас Словачка) 13. априла 1626. године због учешћа у борби против Турака примио од мађарског краља Фердинанда другог (1578—1637) грбом украшено писмо племићке титуле, са отменим презименом лекењеји.“

„А како смо са породицом доспели у Хоргош? У времену преуређења жупаније Чонград 1723. извесни Фрањо се из породице лекењеји ту иселио, настанивши се у Сегедину. А пошто је Хоргош у то време био салашки крај Сегединског округа мој прадеда, Алберт је 1860. године изашао ту на салаш да живи.“[6]

Уметничко, стрип и литерарно стваралаштво[уреди]

Нађерђ је самоуки ликовни уметник, цртањем – посебно туш-графиком – се бави од детињства. Први цртеж публикован му је 1972. године у дечјем часопису Јо Пајташ (мађ. Jó Pajtás), након тога, радови му се појављују у листовима Мађар Со (мађ. Magyar Szó, Нови Сад), "7 Нап" (мађ. Hét nap, Суботица), "Кепешифјушаг" (мађ. Képes Ifjúság, Novi Sad), "Долгозок" (мађ. Dolgozók, Суботица), затим у Сада (Суботица), АБЦ стрипа (Сарајево) и Ју стрип (Горњи Милановац).

Од тог периода па до данас имао је преко 100 самосталних и групних изложби на којима је излагао своје радове: у Хоргошу 1972, 1973, 1974, 1977, 1980 (прва самостална изложба), 1982, 1984, 1985 и 1993; у Кањижи 1973, 1974 и 1980 (самостална); у Суботици 1973, 1974, 1975, 1976, 1982, 1983, 1984, 1985 и 1986; у Сегедину 1984 и 1992 (самостална), у Ади 1973 и 1974; у Бечеју 1973 и 1974, у Сенти 1974, у Сомбору 1984 и 1985, у Загребу 1973; у Новом Саду 1986; у Нишy... — само су неке од њих. Освајао је награде на такмичењима ликовних уметника – прво место на Смотри ликовних уметника општине Суботица 1973. године, а друго 1973. и 1974. на такмичењу ликовних уметника војвођанских средњих школа у Бечеју.

У свом стрип стваралаштву Золтан Нађерђ је веран класичном, Француско-Белгијском стилу, понајвише под утицајем гротескно антропоморфних ликова белгијског аутора Рејмонда Машерота (1924-2008). Золтанов први већи успех на пољу стрипа била је освојена прва награда на конкурсу "Yu Strip" магазина Дечјих новина 1979. године. Члан је Удружења стрипских уметника Србије.[7]

Данас се углавном бави графичким дизајном. У свом графичком студију воли да израђује туристичке мапе и табле са културно-информативним садржајем, од којих је неколико постављено у самом Хоргошу, на главном тргу и уз туристичке стазе у околини. Обликовао је корице књига, амблеме, заштитне знакове, етикете за вина и ракије (за газдинство "Бачка" из Хоргоша), пиктограме за борилачке вештине (у листовима Црни појас и Карате ринг), дипломе и плакете (нпр. признања за Ловачко друштво општине Кањижа), налепнице, печате, итд.[4]

Нађерђ фреквентно пише за листове и магазине, електронске медије, а објавио је и неколико књига. Истраживањем локалне историје бави се неколико деценија уназад.

Спортска каријера[уреди]

Војвођански огранак Кјукошин карате организације основао је 11. јуна 1989. године са седиштем у Хоргошу, и то са личним одобрењем мајстора Масутацу Ојаме (1923—1994), творца овог карате стила. На тему борилачких вештина пише у "Карате рингу" и "Црном појасу". Током година положио је диплому инструктора (4. дан) и у овом спорту са својим сарадницима и ученицима постигао многе резултате.[8][9]

Одабрана библиографија[уреди]

Запостављена вила на Камараш-шору. Од низа старих ибјеката само је један заштићен са статусом споменика културе.
  • Сакупљање старих народних песама на Камарашу у Хоргошу, 2001, Графопродукт, Суботица[10]
  • Књиге објављене о Хоргошу, 2001, Графопродукт, Суботица[11]
  • Виле за све векове (интервју), 1. јун 2001, Суботичке Новине pp. 17.
  • У трагу нестале шуме на Камарашу, 2000, Графопродукт, Суботица[12]
  • Посветимо пажњу нашем наслеђу (интервју), 2002, Форум, Нови Сад[13]
  • Приче из прошлости (регионална историја) - уређивао, са израдом корица и 300 илустрација и књизи итд, 1995, Нови Сад[14]
  • Разгледнице Хоргоша (4 врсте), 2002, Израђене и штампане на основу ауторових фотографија и дизајна, Графопродукт, Суботица
  • Историјат традиције производње вина Хоргошког краја I-III (серија чланака), 2003, Суботица[15]
  • Прва Кошутова улица на свету, 2004, Форум, Нови Сад[16]
  • Историографија Хоргоша и преглед културног наслеђа, 2002, Графопродукт, Суботица[17]
  • Пропаст пред очима наследника (интервју), 2005, Дневник 16. 01. 2005 (p. 8), Нови Сад
  • Хоргошки туристички водич (на 24 страна, комплетна израда), 2005, Нови Сад[18]
  • Мапа Хоргоша, са аутентичним називима улица 2006, Нови Сад[19]
  • Барток (Бела) у Хоргошу, 2006, Сегедин[20]
  • Колико познајемо нашу историју и националне празнике? (интервју), 2007, Форум, Нови Сад[21]
  • Интервју са Нађерђ Золтаном, 2007, Будимпешта[22]
  • Обележене туристичке стазе кроз Бачку (плакат и брошура на 12 страна, комплетно ауторско дело), 2007, Графопродукт, Суботица[23]
  • М. Митровић: Некадашњем сјају неопходан спас (интервју), 2004, Caffe Vojvodina, Adrum – Нови Сад, 01. 12. 2004 (pp. 38-40.)
  • Кекец (Букши) би имао 50 година, 2008, Форум, Нови Сад[24]
  • Horgos születésnapja – Rođendan Horgoša, 2008, Horgosi Kisújság 2008. december, Horgos (pp. 4-5.)
  • Илија Туцић: Село моје лепше од Париза – Хоргош (интервју), 2008, Војвођански магазин, новембар 2008, Петроварадин (pp. 26-31.)

Референце[уреди]

  1. ^ »Шест победа на карате првенству у Будимпешти«, мађ. Nagygyörgy Zoltán. „Hat Mikulás kupa Horgosra került”. Приступљено [24. 09. 2015].  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  2. ^ »Преминуо творац Крцка и другова« (мађ. Nagygyörgy Zoltán. „Elhunyt Vakarcs és társainak szülőatyja”. Hét Nap – Körkép, 22. 10. 2008.). 
  3. ^ »Тугују Крцко, Клифтон и остали« (мађ. Nagygyörgy Zoltán. „Gyászol Vakarcs, Clifton ezredes és a többiek”. Magyar Szó – Üveggolyó, 3. 11. 2008.). 
  4. 4,0 4,1 Слободан Ивков: Subotički strip? (Prilog istoriji stripa u Subotici); У: 60 година домаћег стрипа у Србији, Галерија „Ликовни сусрет“, Суботица, 1995.
  5. ^ [Ауторов текст на страници друштва], мађ. Nagygyörgy Zoltán. „Horgosiak a honismereti akadémián Vas megyében”. Приступљено [25. 09. 2015].  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  6. ^ [Форум истраживача родословља], мађ. Fórum magyar családtörténészeknek. „RadixFórum”. Приступљено [21. 09. 2015].  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  7. ^ Ауторова кратка биографија на сајту Удружења
  8. ^ »Ускршњим вежбањем до Холандије«, мађ. Nagygyörgy Zoltán. „Húsvéti edzéssel Hollandiába”. Приступљено [25. 09. 2015].  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  9. ^ »Са 3 златне и 1 сребрном из Словачке«, мађ. Nagygyörgy Zoltán. „3 aranyérem + 1 ezüst”. Приступљено [25. 09. 2015].  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  10. ^ мађ. A népdalgyűjtés múltja Horgos-Kamaráson, Bácsország 2001. IX-XII, Szabadka (pp. 111-113.)
  11. ^ мађ. Horgosról megjelent könyvek, Bácsország 2001. IX-XII, Szabadka (p. 122.)
  12. ^ мађ. Az eltünt Kamaráserdő nyomában, Bácsország 2000. milleniumi szám, Szabadka (pp. 49-52.)
  13. ^ мађ. Miskolci Magdolna: Fordítsunk gondot örökségünkre (riport), Magyar Szó, 2002. 08. 11, Újvidék (p. 14.)
  14. ^ мађ. Beszélő múltunk (helytörténet), Újvidék
  15. ^ мађ. A horgosi borvidék története I-III, Hét Nap, 2003. 05. 21. – 2003. 6. 4, Szabadka (p. 14.)
  16. ^ мађ. A világ első Kossuth utcája (Hétvége rovat), Magyar Szó, 2004. 03. 13, Újvidék (p. 3.)
  17. ^ мађ. Horgos helytörténet kutatása és kultúrájának helyzetképe, Bácsország 2002. IV-VI, Szabadka (pp. 118-121.)
  18. ^ мађ. Horgosi kalauz, brosúra, 2005. jún. 03, Dániel Print – Újvidék
  19. ^ мађ. Horgos térképe, 2006. jan. 5, Dániel Print – Újvidék
  20. ^ мађ. Bartók Horgoson, 2006. aug. 27, Szegedi Műhely II. szám, Somogyi Könyvtár – Szeged (pp. 1-5.)
  21. ^ мађ. Ismerjük-e történelmünket és a nemzeti ünnepeinket? Magyar Szó, 2007. 03. 17, Újvidék (p. 9.)
  22. ^ мађ. Hajdú Ildikó: A Móra Ferenc Múzeum Évkönyve - 8. szám Nagygyörgy Zoltánról (riport) 365. oldal, Történeti Muzeológiai Szemle 7, Budapest (p. 365.)
  23. ^ мађ. Jelzett nemzetközi turistautak Észak-Bácskában, 2007. 09. 08. Szabadka
  24. ^ мађ. Ötvenéves (lenne) a Buksi (Közelkép rovat), Magyar Szó, 2008. 09. 25, Újvidék (p. 11.)

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]