Игуман Клеопа (Илије)

С Википедије, слободне енциклопедије
Клеопа
(Илије)
Основни подаци
Помесна цркваРумунска православна црква
Титулаигуман
Лични подаци
Световно имеКонстантин Илије
Датум рођења(1912-04-10)10. април 1912.
Место рођењаСулица, Краљевина Румунија
Датум смрти2. децембар 1998.(1998-12-02) (86 год.)
Место смртиРепублика Румунија

Игуман Клеопа (Илије) (рум. Cleopa Ilie; 10. април 1912. – 2. децембар 1998.) био је игуман манастира Сихастрија и познати духовни представник Румунске православне цркве.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Отац Клеопа је рођен као Константин Илије у Сулижи, округ Ботошани, у породици сељака Александра Илије, као пето од десеторо деце.[2] Основну школу је похађао у свом селу, а потом је био три године ученик код монаха Пајсија Оларуа, који је живео изоловано у манастиру Козанча [ro], округ Ботошани.

Заједно са својим старијим братом Василејом, Клеопа се придружио заједници у испосници Сихастрије у децембру 1929. Војсци се придружио у граду Ботошани године 1935, али се годину дана касније вратио у испосницу, где је 2. августа 1937. помазан за монаха, узевши на крштењу име Клеопа („водич“). У јуну 1942. године постављен је за игуманског намесника због лошег здравља игумана Јоаникија Мороја.

За јерођакона рукоположен је 27. децембра 1944, а онда 23. јануара 1945. за јеромонаха од архиепископа Галактиона (Кордуна) [ro], тадашњег игумана манастира Њамц. Потом је званично постављен за игумана Испоснице Сихастрије.

Године 1947. испосница постаје манастир, а заменик архимандрита Клеопа Илие постаје архимандрит по одобрењу патријарха Никодима [ro]. Пошто га је 1948. тражила комунистичка тајна полиција, он је нестао у шуми око манастира и остао тамо шест месеци. За игумана манастира Слатина [ro] у округу Сучава постављен је 30. августа 1949. године, где се придружио 30 других монаха из заједнице манастира Сихастрија као резултат одлуке патријарха Јустинијана [en].

Ту је основао заједницу монаха са преко 80 људи. Између 1952. и 1954. поново га је прогонила Секуритатеa и заједно je са јеромонахом Арсенијем Папачоком побегао у Станишварске планине [ro]. После две године по налогу патријарха Јустинијана враћен је у манастир.

Гроб оца Клеопе у манастиру Сихастрија

Године 1956. вратио се у манастир Сихастрију, где је био миропомазан, а у пролеће 1959. по трећи пут се повукао у планине Њамц, где је провео наредних пет година. Вратио се у Сихастрију у јесен 1964. године, као исповедник целе заједнице и наставио да даје духовне савете и монасима и народу наредне 34 године. Умро је 2. децембра 1998. у манастиру Сихастрија.

Репутација[уреди | уреди извор]

Био је снажан бранилац традиционалног православног начина живота и имао је снажан утицај на каснија дешавања у Румунској православној цркви. Садашњи патријарх Данијел је био један од његових ученика заједно са осталим садашњим епископима. Увек је био понизан и током живота доследно умањивао своја дела и патњу.[3][4]

Тврдио је да је док је био повучен у планинама живео као краљ, иако су услови били изузетно тешки, оскудна храна и импровизовано склониште. Његово гледиште о важности екологије и одговорности човека да воли и подржава свет природе као створење Божије, прешло је дуг пут обезбеђујући учешће Румунске цркве у прихватању еколошких погледа.

Често су га тражиле за савет разне важне личности попут политичара и бизнисмена које је примао заједно са обичним народом. Проповедао је кротост и темељно разумевање Библије и Светог предања.

Управо захваљујући његовој кротости, упркос његовој огромној моћи утицаја на цркву, као и његовом огромном знању, постао је симбол црквеног препорода након Револуције 1989. године.

Објављена дела[уреди | уреди извор]

  • Despre credința ortodoxă („О православној вери“, Букурешт, 1981., 280 стр., поново објављено 1985. године, затим у Галацу под насловом: Călăuza în credința ortodoxă, „Водич за православље“,1991., 276 стр.);
  • Predici la praznice împărătești și sfinți de peste an („Проповеди о верским празницима и свецима током године“, Ed. Episcopiei Românului, 1986., 440 стр.);
  • Predici la Duminicile de peste an (Проповеди недељом током године, Ed. Episcopiei Românului, 1990., 560 стр.);
  • Valoarea sufletului (Вредност душе, Галац, 1991., 176 страница, поново објављено у Бакау, 1994., 238 стр.);
  • Urcuș spre înviere (predici duhovnicești) („Успон ка васкрсењу (духовне беседе)“, Манастир Њамц, 1992., 416 стр.);
  • Despre vise și vedenii („О сновима и визијама“, Букурешт, 1993., 270 стр.);
  • Бројни чланци у различитим часописима и новинама, проповеди у рукописима

Учења[уреди | уреди извор]

  • Старац Клеопа: Пут неба - Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског, Београд; библиотека „Образ светачки“, 2001.
  • Aрхимандрит Јоаникије Балан: Велики је Бог – Старац Клеопа. Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског, Београд; библиотека „Образ светачки“, 2007.
  • Старац Клеопа Деци. Čuvari, Beograd 2014.
  • Старац Клеопа: Успон ка Васкрсењу – Како достићи Царство Небеско. Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског, Београд; библиотека „Образ светачки“, 2015.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „22 године од упокојења старца Клеопе”. СПЦ. 3. 12. 2020. 
  2. ^ „Cleopa Ilie”. www.poezie.ro (на језику: румунски). Приступљено 26. 8. 2023. 
  3. ^ „Душа пред престолом творца”. Светигори, Светосавље.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  4. ^ „Исечак из књиге ,,Велики је Бог - О незнаним судовима Божијим”. Чудо.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Игуман_Клеопа_(Илије)&oldid=26888544”