Илија Лукић
| Илија Лукић | |||
|---|---|---|---|
 Лукић у дресу Партизана | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 21. јануар 1942. | ||
| Место рођења | Београд, Недићева Србија | ||
| Датум смрти | 13. јун 2018. (75 год.) | ||
| Позиција | нападач | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1957–1961 | Железник | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1961–1965 1965–1966 1967–1968 1969 1969–1971 1971–1972 1973–1975 1975–1976 1976–1977 |
Приштина Партизан Оукланд клиперси Хераклес Алмело Рен Руан Линц Брегенц КФЦ Рита Берлар |
12 18 41 19 |
(11) (11) (20) (9) |
| Тренерска каријера | |||
| 1974–1975 1975–1976 1976–1977 1978–1979 1979–1980 1980–1982 1982–1983 1983–1984 1985–1986 1987–1989 1990–1993 1995–1997 1997–1998 1998–2000 2000–2001 2001–2002 2002–2004 |
Линц Брегенц КФЦ Рита Берлар Железник Срем Сремска Митровица Кабве вориорс Керуан ЖС Јумко Врање Срем Сремска Митровица Трудбеник Београд Ал Васл Дубаи Ал Итихад Шарџа Ал Итихад Ал Вахда Ал Итихад Ал Ахли | ||
Илија Лукић (Београд, 21. јануар 1942 — 13. јун 2018) био је српски фудбалер и тренер.
Биографија[уреди | уреди извор]
Лукић је рођен 21. јануара 1942. године у Београду. Фудбалску каријеру је започео у млађим категоријама ФК Железник,[1] а од 1961. године је постао члан Приштине.[2] У лето 1965. постао је члан београдског Партизана.[3]
С обзиром да је тада у Партизану играла генерација чувених „Партизанових беба”, није успео да се наметне и постане првотимац. Задржао се кратко у Партизану и потом одлази у Калифорнију (Оукленд). Наступао је за тамошњи клуб Оукленд клиперсе са којима је освојио први титулу првака у првој професионалној лиги Северне Америке. Одатле је прешао у холандски Хераклес, а у лето 1969. одлази у француски Рен и ту доживљава пуну афирмацију. Године 1971. са Реном је освојио Куп Француске. Касније је наступао за француски Руен и аустријски Линц.
По завршетку играчке каријере 1977. године, почео је да ради као тренер у Белгији и Аустрији. Тренирао је 13 различитих клубова на три континента са којима је освајао национална првенства и купове.[4] Највише успеха имао је у Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима. Дипломирао је на вишој тренерској школи у Београду, има и диплому фудбалског тренера са Универзитета у Сан Франциску.[5]
Успеси[уреди | уреди извор]
Играч[уреди | уреди извор]
- Оукланд клиперси
- Национална Професионална Фудбалска Лига (НПСЛ) (1) : 1968.
- Рен
- Куп Француске. (1) : 1971.
Тренер[уреди | уреди извор]
- 1992 : Првенство Уједињених Арапских Емирата — Ал Васл Дубаи
- 1997, 1999 и 2000 : Првенство Саудијске Арабије — Ал Итихад
- 1997 и 1999 : Победник фудбалског Купа Саудијске Арабије — Ал Итихад
- 1997 : Освајач Купа краља Саудијске Арабије — Ал Итихад
- 1998 : Победник фудбалског Купа УАЕ — Шарџа
- 1999 : Освајач Купа Азије — Ал Итихад
- 1999 : Победник Купа Персијског залива — Ал Итихад
- 2001 : Првенство Уједињених Арапских Емирата — Ал Вахда
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Fudbalsko osvajanje Amerike (2)”. strategija.org. Приступљено 4. 3. 2020.
- ^ „Preminuo bivši napadač Partizana, čovek koga pamte širom sveta!”. espreso.rs. Приступљено 4. 3. 2020.
- ^ „Foto arhiva – Ilija Lukić (1942-2018)”. crnobelanostalgija.com. Приступљено 4. 3. 2020.
- ^ „Ilija Lukić Biography”. ilijalukic.com. Архивирано из оригинала 18. 09. 2008. г. Приступљено 4. 3. 2020.
- ^ „IN MEMORIAM - Ilija Lukić”. volimpartizan.rs. Приступљено 4. 3. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Илија Лукић на сајту worldfootball.net
- Илија Лукић на сајту transfermarkt
- Илија Лукић на сајту footballdatabase