Ирина Дукина Ласкарина
| Ирина Дукина Ласкарис | |
|---|---|
 Ирина Ласкарина | |
| Лични подаци | |
| Место рођења | Никејско царство |
| Датум смрти | 1268. |
| Место смрти | Велико Трново, Друго бугарско царство |
| Гроб | Црква Четрдесет мученика у Трнову |
| Породица | |
| Супружник | Константин Тих |
| Потомство | нема |
| Родитељи | Теодор II Ласкарис Јелена Асенина Бугарска |
| Династија | Асен и Ласкарис |
| Бугарска царица | |
| Период | 1258-1268 |
| Претходник | Марија Асенина |
| Наследник | Марија Асен |
Ирина Дукина Ласкарина (бугарски: Ирина Ласкарина Асенина, грчки: Ειρήνη Δούκαινα Λασκαρίνα) је била бугарска царица (1258-1268), супруга Константина Тиха.
Удаја[уреди | уреди извор]
Ирина је била ћерка Теодора II Ласкариса, никејског цара, и његове супруге Јелене Бугарске. Била је сестра никејског цара Јована IV Ласкариса. По мајци је Ирина била унука Јована Асена II и Ане Марије Угарске. Ирина се 1257. године удала за Константина Тиха. О Константиновом раном животу ништа није познато. Он се у изворима јавља тек од 1257. године, када је био већ у зрелим годинама. Након убиства цара Михаила II Асена (1256) и убиства Калимана (1257), није више било "законитог наследника власти", односно мушког потомка Асенове лозе, па је "Тихов син Константин", кандидат групе бугарских бољара, успео да буде устоличен у Трнову за цара, потиснувши супарника Мица Асена. Како би стекао легитимитет, Константин се развео од супруге, чије име није познато, и оженио се Ирином Ласкарис. Тако је своме имену додао презиме "Асен". Све се то догодило у другој половини 1257. или почетком 1258. године. [1]
Брак[уреди | уреди извор]
Иринин млађи брат Јован Ласкарис збачен је са никејског престола и ослепљен од стране Михаила VIII Палеолога 1261. године. Исте године Михаило је ослободио Цариград чиме је окончао вишедеценијску латинску власт у старој византијској престоници. Царица Ирина је, због Михаиловог поступка према њеном брату, посматрала новог византијског цара као узурпатора. Она је постала вођа антивизантијске странке на бугарском двору. Ирина је, међутим, умрла 1268. године. Константин се након смрти прве супруге оженио Маријом Асен, ћерком пинкерна Јована Кантакузина. Ирина и Константин нису имали деце.
Породично стабло[уреди | уреди извор]
| Василије Ватац? | ||||||||||||||||
| Јован III Дука Ватац | ||||||||||||||||
| Теодор II Ласкарис | ||||||||||||||||
| Теодор I Ласкарис | ||||||||||||||||
| Ирина Ласкарина | ||||||||||||||||
| Ана Комнина Ангелина | ||||||||||||||||
| Ирина Дукина | ||||||||||||||||
| Јован Асен I | ||||||||||||||||
| Јован Асен II | ||||||||||||||||
| Јелена | ||||||||||||||||
| Јелена Асенина Бугарска | ||||||||||||||||
| Андрија II Арпадовић | ||||||||||||||||
| Ана Марија Угарска | ||||||||||||||||
| Гертруда Меранска | ||||||||||||||||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Пириватрић 2009, стр. 314
Литература[уреди | уреди извор]
- John V.A. Fine, Jr., The Late Medieval Balkans, Ann Arbor, 1987.
- Пириватрић, Једна претпоставка о пореклу бугарског цара Константина Асена Тиха, ЗРВИ 46 (2009)