Михајло II Асен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Михајло II Асен
Michael-Asen-Kastoria.jpg
Михајло II Асен, детаљ са фреске у цркви Светих Арханђела Митрополитских у Костуру
Датум рођења после 1234.
Датум смрти 1256.
Династија Асени
Отац Јован Асен II
Мајка Ирина Комнин Дука
Супружник Ана од Галича
Бугарски цар
Период 1246. - 1256.
Претходник Коломан I Асен
Наследник Константин I Асен Тих

Михајло II Асен [1] [2] (после 1234 - 1256) је био бугарски цар (1246—1256) из династије Асена [2].

Био је син бугарског цара [2] Јована Асена II [3] (Ивана Асена II [2]).

Долазак на престо и последице[уреди]

Изненада 1246. умро је Михајлов брат, дванаестогодишњи Коломан I Асен (1241—1246.), којега је заменио на престолу. Та промена на престолу још је повећала збрку у Бугарској [2]. Тада је почела је да се врши велика промена политичких односа на Балканском Полуострву. Грчки елеменат почиње поново да узима маха. Никејско Царство, за време Јована Ватца, води енергичну и у главном све успешнију борбу за васпостављање Византије и ортодоксије у Цариграду. Искористивши Коломанову смрт [4] и међусобице које су избиле [5] он Михајлу отима целу источну [4] [6], јужну Македонију [4] и Тракију [2] [5] (Серез, Мелник, Стенимах (Станимака) [7], тј. све до горњег тока Марице и Македонију до Вардара [2]), а западну [6] [2], са Кројом [2] Грци из Епира [6] [2].

Ове смутње у Бугарској су користили и Угари, они су се уплели у бугарске послове [4] и међусобице [8], тако да се угарски краљ Бела IV од 1246. године назива краљем Бугарске [8] [4].

Бугарска је убрзо изгубила ону политичку улогу коју је дотада играла на Балканском Полуострву [5].

Савез са Дубровником[уреди]

У лето [9] [4] 15. јуна [9], 1253. године [9] [4] у Дубровнику [9] су Дубровчани су склопили савез с царем Михајлом против српског краљ Стефана Уроша I [9] [4], и то изрично врху зло творење неверног краља Уроша [9].

По том уговору, Дубровчани су имали дати помоћ Бугарима и на копну и на мору и предати им све градове које буду узели [9]. Дубровчани ће као награду добити слободну трговину по Бугарској, све раније повластице по Србији [9] [4], извесно, невелико [4], проширење земљишта и врховно право своје цркве над приморским католицима Србије [9] [4].

Бугари су, доиста, после склопљеног савеза упали у Србију [9] [4], у друштву с Дубровчанима можда већ год. 1253., а свакако 1254. године [4]. Продрли су дубоко, чак до манастира Св. Петра на Лиму [9] [4] у Бијелом Пољу [4], који су опљачкали [9] [4], а можда и до Жиче [10]. Како је дошло до бугарског повлачења из Србије није данас сигурно познато [1] [4]; највероватније је да је било страног посредовања, било византијског [1] [4] с истока (пошто су они угрозили Бугаре) [4], било угарског [1] [4] с севера [4], пошто је српски краљ постао угарски вазал [11] [4]. После бугарског повлачења Дубровчани су дошли у тежак положај [1], јер су морали да издрже тежак удар српске војске [4]. Осамљени, они су морали тражити мир [1], да не би дошло до веће катастрофе [4]. Мир је склопљен 23. августа 1254. године [1] [4].

Пораз и смрт[уреди]

Иза смрти никејског цара Јована Ватаца 1254. Михајло је покушао да поврати Македонију [1] и запосео је подручја у Македонији и Тракији [12]. Ипак нови цар Теодор II Ласкарис га је 1255. године потукао у рупелском теснацу [7], а потом и у још једном походу. Пошто су оба похода била са великим бројем жртава [13], Михајло је био приморан да 1256. године са Никејцима склопи мир [7] [13], који је за Никејско царство био повољнији [13].

Неуспех у том рату изазва у Бугарској метеже [1] и погибију цара Михајла [1] [14]. Тада у Бугарској избише унутрашња превирања [14] и грађански рат [1]. После дугих криза [1] би, најзад, за цара изабран Константин Тих [1] [14] 1257. године [14].

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Јован Асен I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Јован Асен II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Elena-Evgenia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Михајло II Асен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Constantine Angelos
 
 
 
 
 
 
 
12. Јован Дука (севастократор)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Theodora Komnene
 
 
 
 
 
 
 
6. Theodore Komnenos Doukas
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ирина Комнина Дукина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Maria Petraliphaina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Историја српског народа 1941, стр. 154.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 2,9 Острогорски 1969, стр. 166.
  3. ^ Историја српског народа 1941, стр. 143.
  4. ↑ 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 4,11 4,12 4,13 4,14 4,15 4,16 4,17 4,18 4,19 4,20 4,21 4,22 4,23 4,24 Историја Југославије 1933.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Историја средњег века II 1959, стр. 357.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 Историја српског народа 1941, стр. 151.
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 Историја византијског царства 1933.
  8. ↑ 8,0 8,1 Историја српског народа 1941, стр. 152.
  9. ↑ 9,00 9,01 9,02 9,03 9,04 9,05 9,06 9,07 9,08 9,09 9,10 9,11 Историја српског народа 1941, стр. 153.
  10. ^ Историја српског народа 1941, стр. 153-154.
  11. ^ Историја српског народа 1941, стр. 155.
  12. ^ Острогорски 1969, стр. 168.
  13. ↑ 13,0 13,1 13,2 Острогорски 1969, стр. 168-169.
  14. ↑ 14,0 14,1 14,2 14,3 Острогорски 1969, стр. 169.

Литература[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михајло_II_Асен&oldid=15172964”