Иринеј Ковачевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иринеј
(Ковачевић)
Bishop Irinej Kovacevic photo by Vujcic.jpg
Митрополит Иринеј у Канади испред иконе Светог Георгија, 1992.
Основни подаци
Помјесна црква Српска православна црква
Митрополија Митрополија новограчаничка
Епархија Епархија за Америку и Канаду
Архијерејски чин Епископ/Митрополит
Начин обраћања Његово Високопреосвештенство
Држава САД
Сједиште Манастир Нова Грачаница у Терд Лејку
Лични подаци
Световно име Милан Ковачевић
Датум рођења (1914-09-06)6. септембар 1914.
Мјесто рођења Врнчани, Горњи Милановац
Краљевина Србија Краљевина Србија
Датум смрти 2. фебруар 1998.(1998-02-02) (83 год.)
Мјесто смрти Терд Лејк, Илиноис
Сједињене Америчке Државе САД

Иринеј (Милан Ковачевић; Врнчани код Горњег Милановца, 6. септембар 1914Терд Лејк, Илиноис, 2. фебруар 1998) био је епископ америчко-канадски и митрополит новограчанички.

Биографија[уреди]

Митрополит Иринеј је рођен 6. септембра 1914. године у селу Врнчани код Горњег Милановца у Краљевини Србији, од оца Сретена и мајке Кристине, рођ. Дрењаковић. Основну школу је завршио у свом селу, а гимназију у Горњем Милановцу. По завршеној Учитељској школи, био је учитељ у селу Љутовници код Горњег Милановца.[1]

Као резервног официра војске Краљевине Југославије, Нацисти га 1941. године одводе у логор у Немачку, где остаје све до 1945. године. После ослобођења одлази за Енглеску, где у Дорчестеру привремено похађа богословију. Године 1950. долази за Америку и уписује се на Академију Светог Владимира у Њујорку, као и на Колумбија универзитет.

У октобру 1953. године долази у манастир Светог Саве у Либертивилу, где 30. децембра прима монашки чин и добија име Иринеј. Замонашио га је архимандрит Фирмилијан (Оцокољић). Рукоположен је у чин јерођакона 31. децембра 1953, а у чин јеромонаха 7. априла 1954. године, од стране епископа Дионисија (Миливојевића). Епископ Дионисије га, 31. августа 1956. године унапређује у чин игумана, а Свети архијерејски синод Српске православне цркве на предлог епископа Дионисија 1961. године, у достојанство архимандрита.[1]

Митрополит[уреди]

У деоби 1963. године остаје уз епископа Дионисија. На Десетом црквено-народном сабору, одржаном у Либертивилу новембра 1963. године, изабран је за епископа и хиротонисан 7. децембра у манастиру Светог Саве у Либертивилу. Хиротонију су извршила два украјинска епископа, Генадије и Григорије. У августу 1984. године црквено-народни сабор преименовао је Слободну америчко-канадску епархију у Слободну српску цркву и епископа Иринеја прогласио за Митрополита Слободне српске цркве.

Као администратор управљао је Епархијом за Аустралију и Нови Зеланд Слободне српске православне цркве, од октобра 1988. до јуна 1991. године.

На позив Његове Светости Патријарха српског господина Павла, предводио је делегацију свештених и мирских лица Слободне српске православне цркве, која је водила разговоре са члановима Светог архијерејског синода Српске цркве о превазилажењу раскола и ступања у евхаристијску заједницу. Помирењем је постигнуто дугожељено евхаристијско јединство и потврђено заједничком Светом литургијом на Сретење Господње, у Саборном храму у Београду, 1992. године.[1]

После дуге и тешке болести упокојио се 2. фебруара 1998. године у манастиру Нова Грачаница, Чикаго. Сахрањен је 8. фебруара 1998. у порти манастира.[1]

Види још[уреди]

Извори[уреди]