Јован Рашковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јован Рашковић
DrJovan Raskovic.jpg
Академик др Јован Рашковић
Биографија
Датум рођења (1929-07-05)5. јул 1929.
Место рођења Книн
 Краљевина СХС
Датум смрти 28. јул 1992.(1992-07-28) (63 год.)
Место смрти Београд
 СР Југославија
Религија Православни хришћанин
Деца Санда
Универзитет Свеучилиште у Загребу
Политичка
партија
Српска демократска странка (1990—1992)

Јован Рашковић (Книн, 5. јул 1929Београд, 28. јул 1992) био је психијатар, академик, оснивач Српске демократске странке (СДС) у Хрватској. Јован Рашковић је рођен у Книну, 5. јула 1929, а преминуо у Београду, 28. јула 1992. године.[1]

Биографија[уреди]

Живео је у Книну до почетка Другог светског рата (1941), када као дете бежи у Кистање, које је анектирала Италија. Ниже разреде гимназије приватно полаже у Задру и Книну. После Другог светског рата живи у Загребу, где је 1948. године матурирао.

У Загребу студира електротехнику и медицину. Медицину је завршио 1956. године, а специјалистички испит из неуропсихијатрије положио 1962. године. Докторску дисертацију одбранио је 1975. године на Медицинском факултету Универзитета у Загребу.

Био је директор Опште болнице у Шибенику (1959—1961), а затим (1961—1962) први директор новоформираног медицинског центра у истом граду. Бавећи се неурофизиологијом, истраживања проводи у оквиру Института за клиничку неурофизиологију Медицинског факултета у Љубљани, у чијем је формирању учествовао.

Професор је универзитета у Љубљани и Загребу, и гостујући професор на многим угледним универзитетима у свету (Лондон, Хјустон, Павиа, Рим...). Био је директор Центра за научно-истраживачки рад болнице „Свети Сава“ у Београду, члан Медицинске академије Хрватске, почасни члан Чехословачког удружења психијатара и Удружења психијатара Италије као и члан Српске академије наука.

Један је од најугледнијих психијатара у Југославији. Сарађивао је с многим угледним појединцима и установама у свету. Аутор је преко стотину медицинских публикација, стручних и научних радова, те неколико монографија.

Оснивач је (1990) и први председник Српске демократске странке (СДС) у Хрватској. Књига Луда земља. ISBN 978-86-7503-015-7. коју је објавио 1990. године, осликава његов политички кредо и преокупације на плану политике.

Напустио је Хрватску и дошао у Београд након почетка ратних дешавања и након победе политике којој се оштро супротстављао. Српско питање у Хрватској почели су да решавају неки други људи, неком другачијом политиком и неким другачијим средствима. Рашковић је стрепео и упозоравао на то, али политички центри моћи у Београду наилазили су на веће разумевање у Српској Крајини. Таква (другачија) политика, неодговорни потези и вође недорасле историјском тренутку и изазову, допринели су да српски народ доживи још већу несрећу.

После смрти пријатељи су му (председник Издавачког савета Стојан Бербер) у издању новосадске „Славије“ објавили књигу текстова „Душа и слобода“ (1995), коју је уредио Милутин Шљиванчанин, а предговор и поговор написали су Радован Караџић и академик Добрица Ћосић. Један је од људи којима је Добрица Ћосић посветио поглавље у свом роману Пријатељи. Бербер описује Рашковића и у свом награђеном роману „Трифунеја“ (трећа књига), у издању ИП Матица српска (2003).

По Јовану Рашковићу у знак захвалности назване су улице у Приједору и Бања Луци а народ села Марићка испод Козаре подигао је бисту непосредно уз цркву светог пророка Илије на месту где је др Рашковић 2. августа 1989. одржао говор пред више од 10.000 људи.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]