Ир (митологија)

С Википедије, слободне енциклопедије

Ир је у грчкој митологији било име више личности.

Митологија[уреди | уреди извор]

  • Према Хигину, био је Демонасин супруг и отац Аргонаута Еуридаманта и Еуритиона.[1] Био је Акторов син. Он је умилостивио Пелеја због убиства брата, али је током лова на Калидонског вепра, Пелеј случајно убио Еуритиона. Као надокнаду, Пелеј му је био понудио овце, али их Ир није прихватио. Према савету пророчишта, Пелеј их је пустио да лутају својом вољом; међутим, поклао их је вук. Претворен је у стену, која је у каснијим временима приказивана на граници између Локриде и Фокиде.[2]
  • У ХомеровојОдисеји“ и према Аполодору, био је просјак, који је био уз Пенелопине просиоце, па га је Одисеј убио по свом повратку у Итаку.[1] Заправо, пошто је Одисеј био прерушен, Ир се усудио да га вређа.[3] Описан је као брбљивац који је покушао да отера Одисеја. Пошто није успео у намери, изазвао га је на песничење. То је забављало Антиноја и он је обећао богат оброк победнику и место за трпезом, заједно са просиоцима. Када је Ир видео Одисејеве мишиће, устукнуо је, али више није могао да се повуче. Одисеј га је оборио једним ударцем, али га није тада усмртио, јер није желео да привуче сувише пажње на себе. Просци који су ово посматрали, нису крили да их цела ситуација забавља. Према Роберту Гревсу, Ир је био само надимак просјака, јер је попут богиње Ириде, био свима на услузи. Ово име и јесте мушки облик од имена Ирида.[4] Заправо, он је, попут поменуте богиње, био гласник Пенелопиних просилаца.[2] Ирово друго име је било Арнеј.[1]

Биологија[уреди | уреди извор]

Латинско име ових личности (Irus) је назив за род шкољки.[5]

Хемија[уреди | уреди извор]

Латинична ознака (Ir) је симбол елемента иридијума.[6]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Hylactor to Isander
  2. ^ а б Greek Myth Index: Irus Архивирано на сајту Wayback Machine (16. децембар 2010), Приступљено 8. 4. 2013.
  3. ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  4. ^ Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  5. ^ Zip code zoo: Irus_Genus Архивирано на сајту Wayback Machine (1. октобар 2012), Приступљено 8. 4. 2013.
  6. ^ Периодни систем елемената, Приступљено 8. 4. 2013.