Пређи на садржај

Кадрифаково

Кадрифаково
мак. Кадрифаково
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаСвети Никола
Становништво
 — 2002.163
Географске карактеристике
Координате41° 48′ 37″ С; 22° 02′ 42″ И / 41.8103° С; 22.045° И / 41.8103; 22.045
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина260 m
Кадрифаково на карти Северне Македоније
Кадрифаково
Кадрифаково
Кадрифаково на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број2220
Позивни број032
Регистарска ознакаST

Кадрифаково (мак. Кадрифаково) је насеље у Северној Македонији, у средишњем делу државе. Кадрифаково је село у саставу општине Свети Никола.

Географија

[уреди | уреди извор]

Кадрифаково је смештено у средишњем делу Северне Македоније. Од најближег града, Штипа, насеље је удаљено 20 km северозападно.

Насеље Кадрифаково се налази у историјској области Овче поље. Село је смештено у средишњем делу поља, а јужно се уздиже омање горје, које дели поље од реке Брегалнице. Надморска висина насеља је приближно 260 метара.

Месна клима је блажи облик континенталне због близине Егејског мора (жарка лета).

Историја

[уреди | уреди извор]

У село је у априлу 1922. досељено 30 породица из Далмације, БиХ и Лике. У области је била активна ВМРО па су живели на опрезу, уз ноћне страже. Али, 16. јануара 1923. је дошло до напада[1] у коме су убијене 23 особе. (→ mk:Кадрифаковски масакр) Насељеници нису били сигурни те године хоће ли остати у селу, па нису улагали труд у подизање кућа и обраду земље.[2]

У Штипу је у јуну 1926. одржано суђење за овај злочин,[3] изречене су пресуде: петорица су осуђена а осморица ослобођена због недостатка доказа. На смрт су осуђени Славко Јовановић и Стојан Стојичевић; на двадесет година робије у окову и пет година полицијског надзора Петруш Митевић и Иља Ристовић и на пет година робије Златан Николић.[4]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Кадрифаково је према последњем попису из 2002. године имало 163 становника.

Већинско становништво су етнички Македонци (99%), а остало су Срби.

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Политика", 27. јан. 1923
  2. ^ "Политика", 29. септ. 1923, стр. 4 - Како се у нас колонизује
  3. ^ „Пред суђењем у Штипу”, Политика, 31. мај 1926, стр. 9
  4. ^ „Двојица на смрт...”, Политика, 11. јун 1926, стр. 4