Какао

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Зрна какаа пре печења

Какао се добија сушењем и млевењем делова биљке какаовац, који се користи за прављење чоколаде. Зрна биљке какаовац се осуше , прже и мељу , слично као зрна кафе у процесу производње кафе . Какао сам има горак укус , од њега се добија и прави какао прах, какао путер или бутер и чоколада , која има у себи шећер и млеко у праху.[1]

Какао је први донео у Европу Кристифор Колумбо 1502. из Америке, одакле потиче. Тамо су домаћини од те биљке правили пиће, које се допадало шпанским колонизаторима.

Какао је изузетно богат магнезијумом.

Највећи произвођачи какаа - 2009/10.
(милиони тона)
 Обала Слоноваче 1,242
 Гана 0,632
 Индонезија 0,550
 Нигерија 0,235
 Камбоџа 0,209
 Бразил 0,161
 Еквадор 0,150
Укупно на свету 3,635
Извор: (ICCO)[2]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Kakao - značaj i lekovitost”. Zdravi smo. Приступљено 3. 2. 2020. 
  2. ^ Production - Latest figures from the Quarterly Bulletin of Cocoa Statistics Архивирано на сајту Wayback Machine (20. септембар 2014), ICCO Statistics Division

Спољашње везе[уреди | уреди извор]