Какао
Какао се добија сушењем и млевењем делова биљке какаовац, који се користи за прављење чоколаде. Име какаа потиче од речи cacahuatl из наватл језика[1]. Зрна биљке какаовац се осуше, прже и мељу, слично као зрна кафе у процесу производње кафе . Какао сам има горак укус, од њега се добија и прави какао прах, какао путер или бутер и чоколада, која има у себи шећер и млеко у праху.[2]
Какао је први донео у Европу Кристифор Колумбо 1502. из Америке, одакле потиче. Тамо су домаћини од те биљке правили пиће, које се допадало шпанским колонизаторима.
Какао је изузетно богат магнезијумом.
| Највећи произвођачи какаа - 2009/10. (милиони тона) | |
|---|---|
 Обала Слоноваче |
1,242 |
 Гана |
0,632 |
 Индонезија |
0,550 |
 Нигерија |
0,235 |
 Камбоџа |
0,209 |
 Бразил |
0,161 |
 Еквадор |
0,150 |
| Укупно на свету | 3,635 |
| Извор: (ICCO)[3] | |
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Bingham, Ann (2010). South and Meso-American mythology A to Z (2nd изд.). New York: Chelsea House. стр. 19. ISBN 978-1-4381-2958-7.
- ^ „Kakao - značaj i lekovitost”. Zdravi smo. Приступљено 3. 2. 2020.
- ^ Production - Latest figures from the Quarterly Bulletin of Cocoa Statistics Архивирано на сајту Wayback Machine (20. септембар 2014), ICCO Statistics Division
