Карелички рејон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Карелички рејон
Карэліцкі раён
Положај Кареличког рејона
Застава Кареличког рејона
Застава
Грб Кареличког рејона
Грб
Држава  Белорусија
Област  Гродњенска област
Админ. центар варошица Кареличи
Површина 1.093,66 km2
Становништво 2009
 — Број ст. 24.130
 — Густина ст. 22,06 ст/km2
Временска зона UTC+3

Карелички рејон (блр. Карэліцкі раён; рус. Кореличский район) административна је јединица другог нивоа на крајњем истоку Гродњенске области у Републици Белорусији.

Административни центар рејона је варошица Кареличи.

Географија[уреди]

Карелички рејон обухвата територију површине 1.093,66 км² и на 16. је месту по површини међу рејонима Гродњенске области.[1] Граничи се са Навагрудским рејоном (Гродњенска област) на северу и западу, Стовпцовским и Њасвишким рејонима на истоку (Минска област) и Барановичким рејоном (Брестска област) на југу.

Рејон лежи у ниском равничарском подручју, природно мочварног карактера, и испресецан је густом речном мрежом река Њемен, Сервеч и Уша (и њихових мањих притока).

Историја[уреди]

Рејон је првобитно основан 15. јануара 1940. као Валевски са центром у селу Валевка, али је већ крајем исте године центар премештен у варошицу Кареличи. Крајем 1962. привремено је расформиран, да би поново био успостављен почетком 1965. године.

Демографија[уреди]

Према резултатима пописа из 2009. на том подручју стално је било насељено 24.130 становника или у просеку 22,06 ст/км².[2]

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 1999. 2009.
51.455 47.276 41.013 34.057 31.816 24.130

Етнички ово је најхомогенији белоруски рејон у које основу популације чине Белоруси са 94,76%. Преостало становништво чине Руси (2,62%), Пољаци (1,55%) и остали (1,07%).

Административно, рејон је подељен на подручје две варошице Кареличи (који је уједно и административни центар рејона) и Мир и на 9 сеоских општина. На територији рејона постоји укупно 159 насељених места.

Знаменитости рејона[уреди]

На подручју рејона код варошице Мир налази се дворски комплекс из XVI века који се од 2000. године налази на Унесковој листи Светске баштине.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]