Као Карлос V био је први од карлистичких претендената на престо Шпаније. Био је реакционар који се супротстављао либерализму у Шпанији и нападима на Католичку цркву. Захтевао је шпански престо након смрти свог старијег брата Фернанда VII 1833. Његове захтеве оспоравали су либералне снаге одане Изабели II, малолетној кћерци почившег краља. Резултат је био крвави Први карлистички рат (1833-1840). Карлос је имао подршку баскијских провинција и већину Каталоније, али то није било довољно, па је изгубио рат и никада постао краљ. Његови наследници су наставили његове конзервативне циљеве, борили су се у још два Карлистичка рата и били су активни све до средине 20. века, али нису никада ступили на престо.
